Sjajni mladi borac ima već dug staž u reprezentaciji Srbije, veliki je talenat i adut Srbije na predstojećem Svetskom prvenstvu.
Ali, boks nije bio njegova prva ljubav.
„Dosta rano sam krenuo na boks, negde u osmom razredu, nije da sam bio zaluđenik za boksom, prvo sam trenirao karate, gledao sam Brusa Lija, sedam, osam godina sam bio u karateu, ali sam hteo nešto više, bio sam hiperaktivan, bokserski klub mi je bio blizu i krenuo sam u salu. Vremenom je rasla ljubav i želja za treningom, tu sam i dan danas“, naveo je Gligorić u emisiji „Miljanov korner“.
Kako je naveo, u svemu mu je veoma važna podrška porodice.
„Moji roditelji su imali iskustva sa borilačkim sportovima, ali mama ni karate nije htela da gleda, a ne boks, to je za nju horor, baba je htela da me se odrekne. Mama ni sada ne gleda mečeve, kada je moj meč ona izađe i posle se vrati, možda je reprizu odgledala jednom“, dodao je Gligorić.
Kao dečak naučio je da se bori, ali i da ne zapostavi školovanje.
„Morao sam da se istaknem, bio sam manji od svih, morao sam da se dokažem u školi, ali škola nije smela da ispašta zbog boksa, bio sam odličan đak, roditelji nisu morali da me sputavaju, čak sam uspevao da otputujem u Rusiju na dvadesetak dana, vratim se i dobijem sve petice“.
Gligorić je pred dobijanjem diplome, do završetka Elektrotehničkog fakulteta u Novom Sadu ima još tri ispita.
„Boks te nauči da se boriš u životu, zagazio sam u seniorske vode već kada sam upisao fakultet, bilo je teško da odustane, bio sam u situaciji da se odreknem svega i da probam da uspem u dve stvari ili samo u jednoj stvari, ali sam odlučio da uradim sve to kako znam i umem“, otkrio je Gligorić, na šta je kapiten i kolega iz reprezentacije Vladan Babić uz smeh prokomentarisao:
„Ja kažem, to je bokserski izrod. Mi mu rešavamo ispite. Kada dođemo na pripreme mi ponesemo lap-topove i mi mu sve radimo! Ja sam mu objasnio, kada dobije diplomu donji desni ugao, tamo gde je potpis dekana, ide meni.“.
Kako – jako!
„Na primer, odem na pripreme tri dana, vratim se u Novi Sad na slobodan dan, umesto da odmaram idem na vežbe da bih mogao da izađem na ispit. Bilo je momenata, skidam kile, čekam meč, sutradan imam ispit, odem na ispit i vratim se na meč, takvi su moji dani poslednje tri, četiri godine. Sve sam pokušavao da ukombinujem, naučio sam da se borim bez odustajanja“, istakao je Gligorić.
Gligorić je jedan od boksera koji su često suočeni sa skidanjem kilograma, neretko veoma mučnog procesa zbog kojeg se dešavalo da se bokseri i bokserke onesveste tokom samog merenja.
Voditelj emisije Miljan Milićević je našeg boksera upitao da li je to najteža muka svakog boksera?
„Ja ne znam kako da vam objasnim... Kada vi legnete u krevet, žedni ste, a ne smete da pijete vodu, vi sanjate vodu, sanjate da jedete... To je nešto najgore, to ne bih svom najgorem neprijatelju poželeo, ali to je sastavni deo sporta – vi ste borac, znate da i drugi to rade i da je njima isto tako. I vi izdržite i ne odustajete“, objasnio je Gligorić i dodaje da se ne toleriše ni 50 grama preko dozvoljene težine.
Gligorić je u prvom kolu perolake kategorije (do 57kg) na Svetskom prvenstvu u Beogradu bio slobodan, pa ga očekuje duel druge runde protiv Kirgistanca Akilbeka Esenbeka Ulua u četvrtak ne pre 13.35.