Srbi hoće da proizvode struju, 45 odsto građana želi subvenciju države

Skoro dve trećine građana Srbije zainteresovano je da postane prozjumer (kupac-proizvođač) električne energije.
Sputnik
Njih 45odsto je zainteresovano za subvencije države, dok više od jedne trećine ispitanika nije uopšte upoznato s državnim subvencijama za uvođenje obnovljivih izvora energije u domaćinstvima, pokazalo je istraživanje Centra za unapređenje životne sredine.
Obnovljive izvore energije za zagrevanje vode, grejanje ili hlađenje koristi samo 3,8% domaćinstava, i to najviše solarnu energiju (3,2%), dok geotermalnu energiju koristi samo 0,6% ispitanika.
Građani Srbije za grejanje najčešće koriste sopstveno etažno grejanje (32,5%), daljinsko grejanje putem toplana (31,7%) i električne uređaje (15,7%). Štednjaci na čvrsta goriva su i dalje veoma prisutna vrsta grejanja (skoro 10%) i skoro pet puta su više zastupljeniji na selu nego u gradu.
„Kada izuzmemo ispitanike koji koriste daljinsko grejanje putem toplana, energenti koje najviše koristimo za grejanje u domaćinstvu su električna energija (41,5%) i drvo (29,3%). Slede gas (12,9%), drvna biomasa (12,3%) i ugalj (3,4%), dok samo 0,6% domaćinstava za grejanje koristi energiju dobijenu iz obnovljivih izvora“, navodi se u saopštenju.
Električna energija se u gradovima koristi tri puta više nego u ruralnim područjima, dok tamo preovlađuje upotreba ogrevnog drveta. Ugalj kao energent za grejanje znatno je prisutniji u seoskim sredinama nego u gradu, i to najviše u južnoj i istočnoj Srbiji.
U prethodnih deset godina više od polovine ispitanika (58,3%) je ulagalo napor da podigne nivo energetske efikasnosti svog domaćinstva. Najčešće izvođeni radovi su zamena prozora (68,7%), spoljnih vrata (41,7%) i termička izolacijazidova (42,9%) i fasade (40,9%).
Preko 50% ispitanika koji žive u kući navode nedostatak novca kao razlog zašto nisu primenili neke od mera energetske efikasnosti. Među ispitanicima koji žive u stanu u kući taj procenat iznosi 38,5%, dok kod onih koji žive u stambenoj zgradi to iznosi samo 14,2%. Problem nedostatka novca je izraženiji kod ispitanika koji žive u ruralnim područjima (55,3%).
Zamena prozora (38,9%), termička izolacija fasade (31,3%) i termička izolacija zidova (28,2%) trenutno su najvažnije potrebe ispitanika u cilju poboljšanja energetske efikasnosti stambenih jedinica u kojima žive, preneo je B92.
Skoro petina ispitanika nije informisana da će država davati subvencije za unapređenje energetske efikasnosti stambenih jedinica. S druge strane, natpolovičan broj ispitanika ujedno je informisan i zainteresovan za takvu mogućnost. Najzad, nešto više od četvrtine ispitanika, premda su upoznati, nisu zainteresovani da dobiju subvenciju.
EKONOMIJA
Prve komšije šire nuklearne elektrane, a šta blokira Srbiju?
EKONOMIJA
Kako najjeftinije zagrejati kuću ili stan
SVET
„Kako dići u vazduh cevovod“: Šta to smeraju „eko-ratnici“
Komentar