Autor navodi da se posle raspada Sovjetskog Saveza zemlja našla u zavisnosti, s obzirom da su njeni naftovodi prolazili kroz države koje su odjednom postale nezavisne i ne uvek prijateljski nastrojene prema Moskvi. Među njima su Ukrajina, Moldavija, kao i bivše članice Varšavskog pakta: Poljska, Češka, Rumunija i Bugarska.
„Odnosi Moskve sa mnogim od ovih zemalja su se promenili i to ne uvek nabolje sa stanovišta Rusije... Ne iznenađuje što ona namerava da prekine svoju zavisnost od takvih veza“, smatra analitičar.
Autor članka pretpostavlja da će „Severni tok 2“ omogućiti Rusiji da reši ovaj problem.
On je takođe demantovao mišljenje koje postoji na Zapadu da je gasovod pravljen kao „gasna zamka“ za Evropu.
Gasovod „Severni tok 2“ prolazi od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke i čine ga dva kraka ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Njegova izgradnja završena je 10. septembra. Trenutno je u toku proces sertifikacije kompanije „Nord strim 2 AG“ kao nezavisnog operatora gasovoda. Sertifikacija će se odvijati u dve faze: prvo će nemački regulator izraditi nacrt rešenja, a zatim će ga oceniti Evropska komisija. Ceo proces mogao bi trajati nekoliko meseci. Berlin je već dobio od Moskve ceo paket neophodnih dokumenata.
Moskva je više puta naglašavala da novi gasovod nije politički, već ekonomski projekat, koristan i za Rusiju i za Evropsku uniju.