„Boli me što čujem da se odnosi između dve zemlje raspadaju i nadam se da će moći da se poprave“, rekao je umetnik za Jutjub kanal „Solovjov lajv“.
Prema njegovim rečima, u ruskoj vladi ima mnogo ljudi koji imaju pozitivan stav prema Japanu, a kako kaže, i mnogi Japanci uzvraćaju.
Sigal je dodao da namerava da uloži ozbiljne napore kako bi razjasnio šta se dešava između Moskve i Tokija, kao i da se to se ne odnosi samo na teritorijalno pitanje Kurilskih ostrva.
Konkretno, namerava da se sastane sa japanskim premijerom Fumiom Kisidom.
Ranije je Kisida, koji je početkom oktobra postao premijer Japana, izjavio da se suverenitet Tokija proteže na južna Kurilska ostrva.
Kremlj se nije složio sa ovom tačkom gledišta, ističući da su Južni Kurili teritorija Rusije. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da takvi ultimatumi samo odlažu izglede za rešavanje pitanja mirovnog sporazuma.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. Sovjetski Savez i Japan potpisali su 1956. godine Zajedničku deklaraciju u kojoj je Moskva pristala da razmotri mogućnost predaje Japanu ostrva Habomai i Šikotan nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, a sudbina Kunašira i Iturupa nije pomenuta.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravne osnove, nije upitan.
Nakon sastanka lidera Rusije i Japana u Singapuru 14. novembra 2018. bivši japanski premijer Šinzo Abe je izjavio da su se strane dogovorile da ubrzaju proces pregovora o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine.