Misterija koja 35 godina potresa Evropu: Zašto je Dilan Dog heroj našeg doba

Mnoge stvari u vezi sa „Dilanom Dogom“ su neverovatne, pa i to da ima 35 godina staža na kioscima. Prvi broj ovog stripa italijanskog pisca i novinara Ticijana Sklavija, pod nazivom „Zora živih mrtvaca“ objavio je italijanski „Boneli komiks“ u oktobru 1986. godine, a već posle nekoliko godina postigao je veliku popularnost.

Iako je lik ovog istraživača noćnih mora nastao po uzoru na glumca Ruperta Evereta, a ime dobio po velškom pesniku Dilanu Tomasu, Dilan Dog, zapravo, je odraz svog stvaraoca Ticijana Sklavija. Sanjar i usamljenik, antijunak sumnjive prošlosti i mnogih fobija, od akrofobije do straha od morske bolesti, Sklavi je od Dilana napravo romantičara i na njega preneo sopstvenu filozofiju da su u ovoj priči čudovišta, zapravo, ljudi.

„Ticijano Sklavo nije samo omiljeni autor već i figura koja je uticala na naše svetonazore u najranijem uzrastu. Dilanov stav da je ironija najbolje sredstvo za samoodbranu od ludila zapravo je Sklavijev stav. To je jedna od stvari koja mi se oduvek dopadala“, kaže za Sputnjik Marko Šelić Marčelo, koji od 2008. godine za izdavačku kuću „Veseli četvrtak“ uređuje ovaj strip.

Šelić kaže da ga je za taj posao, osim zvanja filologa, kvalifikovalo i celoživotno obožavanje „Dilana Doga“.

„’Dilan Dog’ jeste jedna od stvari koje me prate od detinjstva do danas, a s tim dolazi i različito čitanje ’Dilana Doga’ u različitim godinama. Neverovatno mi deluje da Dilan ima 35 godina, a isto tako mi je neverovatno da ja imam 38 godina. Što bi rekao Alesandro Bilota, jedan od scenarista ovog stripa u pismu Dilanu Dogu: ’Postalo je čudno onog trenutka kada sam shvatio da sam stariji od tebe’“, navodi Šelić.

„Sklavi briljantno razlikuje depresiju od melanholije pri građenju Dilanovog lika. Dilan je otuda setan, ali nikad depresivan. Ako bismo Dilanov duh preslikali na Diznijev svet, on bi bio Paja Patak, za razliku od Martija Misterije koji više liči na Mikija Mausa – lep je, ima stalnu vezu, ne manjka mu novca, cenjen i u svojoj struci. Dilan je sve suprotno od toga“, tvrdi Šelić.

Lik detektiva koji je oklevetan da je šarlatan jer se bavi „nepostojećim“ zanimanjem, koji je obično bez novca i ima najboljeg prijatelja o kojem ne zna ništa, ipak je više od istraživača paranormalnog. Njega odlikuju ironija i sarkazam, kroz njegov se život prelamaju istorija, umetnost, filozofija… To sve u tekstu i crtežu funkcioniše kao referenca zbog čega su mnoge generacije „Dilana Doga“ doživljavale i kao vodič za početnike kroz svet humanističkih nauka.

„Ticijano Sklavi kao zakleti postmodernista veoma je sklon „linkovima“ ili referencama. To funkcioniše kao putokaz iole pažljivijem čitaocu. Dilan će u epizodi držati knjigu koja je donekle inspiracija za priču, pojaviće se film u bioskopu koji će uputiti čitaoca kako da razmišlja. Dilan sluša ploče, naravno, čita filozofiju i književnosti, a sve to ukazuje na druge autore, druga dela. Ono što je moj zadatak u izdavačkoj kući ’Veseli četvrtak’ jeste pisanje uvodnika koji upućuju na reference sadržane u epizodama koji su pred čitaocima. Voleti nešto što ti otvara vidike da zavoliš još nešto – to mi se uvek čini poželjnim“, ceni urednik ovog stripa.

Osim toga što je bivši policajac Skotland Jarda, Dilan Dog živi u stanu prepunom horor figura i motiva iz sveta strave i užasa u ulici Krejven roud broj sedam u Londonu. Ipak, ovaj Englez iz stip sveta misterije nikada, zapravo, nije osvojio Englesku. Čuveni „Alan Ford“ čija je radnja smeštena u Njujork, takođe je, paradoksalno, imalo slabu prolaznost u Americi. S druge strane, jugoslovenska publika odrastala je na italijanskim stripovima gotovo podjednako kao omladina u Italiji.

Katalog italijanskih stripova koji su objavljivani u Jugoslaviji kretao se od žanrovskih stripova horora, vesterna, serijala o super junacima, komičnih stripova…

„Ko je voleo avanturu imao je ’Zagora’, ko je više bio naklonjen štreberima, imao je ’Martija Misteriju’. ’Alana Forda’ imali smo svi jer je taj strip bio kamen temeljac humora koji nas i dan danas spasava od bede i od ’bijede’. U okviru tog fascinantnog opusa, Dilan Dog osvojio je srca velikog broja čitalaca“, navodi naš sagovornik.

Prkoseći tradiciji horora intertekstualnim referencama, antiburžujskoj retorici i metafizičkim strahom koji kroz stravu saopštava probleme društva, „Dilan Dog“ važi za najprodavaniji horor strip na svetu. Prodajući oko jedan milion primeraka mesečno, „Dilan Dog“ je jedinstven u oblasti stripova jer ima skoro isto toliko kupaca žena koliko i muškaraca.

„Dilan nikad nije bio mačo i to u vremenu kad je mačizam itekako zastupljen. On je uvek delovao kao stvarna osoba, kao prijatelj kojeg bismo želeli da imamo. Što kaže spomenuti scenarista Bilota, Dilan je prijatelj i stariji brat. Odsustvo mačizma, beskrajno saosećanje, paralelno sa brojnim fobijama koje ima, sve ga to očovečuje. Koliko god njegovo zanimanje delovalo nestvarno, njegove životne dileme i njegov odnos prema stvarnosti jeste realan“, ističe Šelić.

„Sve ono što bi trebalo da bude politička korektnost zvučalo je dosta avangardno krajem osamdesetih. Nisu svi bili Dilan Dog, a sad živimo u vremenu kada to više ne predstavlja posebnost i sadašnji scenaristi imaju problem kako da ga isproblematizuju ponovo“, naglašava Marčelo.

On kaže da, za razliku od regularnog serijala ovoga stripa, u paralelnom izdanju Alesandra Bilote pod nazivom „Planeta mrtvih“ zatičemo starijeg, razočaranog Dilana koji se ponovo propio, koji nema nikog oko sebe i koji postaje lik s kojim saosećamo.

Moderni Dilan sada nosi mobilni telefon i bori se protiv negativca koji je kapitalista, ali svi prepoznajemo kada taj telefon zazvoni – nošen melodijom „Đavolje sonate“. Ispraznost i banalnost ovoga sveta nastavljaju da budu predstavljene kao onostrane misterije, otelovljene u magli grada Džeka Trboseka, Doktora Džekila i Mistera Hajda, u ulici nazvanoj po reditelju Vesu Krejvenu. Dilan je tek sada napunio 35 godina, ali kroz njegov lik, zahvaljujući Sklaviju, zaista progovaraju vekovi – od Homera do Lenona.