Snažni zemljotresi mogu srušiti zgrade, ali i izgraditi šume, pokazala je nova studija.
Pored uticaja na rast drveća, proučavanje kanalisanja vode može poslužiti i za bolje otkrivanje i datiranje drevnih potresa.
Nakon potresa magnitude 8,8 u Mauleu u Čileu 2010. godine, naučnici su proučili rečne doline i otkrili da potoci teku brže. Kristijan Mur, hidrolog sa nemačkog univerziteta, posumnjao je da je potres učinio tlo propusnijim, omogućujući podzemnoj vodi da lakše teče s grebena u doline.
Činilo se logično da bi potresi takođe mogli da pomognu da stabla u dolini rastu brže od onih na padinama brda.
Kako bi videli je li to zaista tako, Mor i njegovi kolege izbušili su dvadesetak uzoraka iz debla šest monterejskih borova koji rastu duž dna dolina i grebena na dve plantaže na čileanskoj obali.
U laboratoriju u Nemačkoj, proučavali su tanke dielove jezgra pod mikroskop i pratili kako se menjaju veličina i oblik stanica unutar godova. Takođe su izmerili kako se omer teških i lakih ugljikovih izotopa promenio u tim stanicama. Stabla uzimaju više ugljikaenika-12 nego ugljenika-13 tokom fotosinteze, tako da promena u omjeru može da signalizira nalet fotosintetskog rasta.
Dokazali su da je drveće na dnu doline doživelo malen, ali uočljiv nalet rasta koji je trajao nedeljama, pa i mesecima nakon potresa.
Rast je bio otprilike jednako snažan kao i oni uzrokovani jakim kišnim olujama. Kao što se predviđalo, stabla na grebenima rasla su sporije nakon potresa.