„EU će u skladu sa svojim postepenim pristupom nastaviti da se suprotstavlja hibridnom napadu koji je u toku, a koji inicira beloruski režim. To će činiti i putem usvajanja daljih sankcija protiv lica i organizacija umešanih u migrantsku krizu na granici EU i Belorusije“, navodi se u dokumentu.
S tim u vezi, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda rekao je nakon samita da će dogovori u vezi sa migrantskom krizom omogućiti EU da pokaže beloruskim vlastima da je Unija u stanju da se brani.
„Režim beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka će videti da je EU spremna da reaguje, da donosi rešenja i da se brani. To i jeste glavni rezultat ovog samita“, istakao je predsednik.
Merkelova: Potezi Lukašenka u pogledu migranata - hibridna pretnja
Samit EU je 107. po redu za nemačku kancelarku Angelu Merkel, koja bi uskoro trebalo napusti tu poziciju. Ona je nazvala „transport migranata kroz Belorusiju u EU hibridnom pretnjom“ po EU.
„To je hibridna pretnja. Moramo to jasno reći. Lukašenko koristi ljudi za sprovođenje politike, dolazi do političke instrumentalizacije“, zaključila je Merkelova nakon samita.
U poslednje vreme Litvanija, Letonija i Poljska govore o povećanju broja privedenih ilegalnih migranata na granici sa Belorusijom, optužujući Minsk za stvaranje migrantske krize. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko ranije je napomenuo da Minsk više neće ograničavati priliv ilegalnih migranata u zemlje Evropske unije, jer zbog sankcija Zapada „za to nema ni novca ni snage“.
Istovremeno je u intervjuu za „Si-En-En“ beloruski predsednik negirao pretpostavke da beloruska strana koristi migracionu krizu na granici EU kako bi se osvetila Uniji zbog sankcione politike, kao i zbog davanja azila beloruskim opozicionarima. Beloruski graničari više puta su izjavljivali o prisilnom proterivanju migranata od strane Litvanije, Poljske i Letonije na belorusku teritoriju.