Kako navodi list, vremena kada su se evropske zemlje „rame uz rame“ sa SAD otvoreno suprotstavljale Sovjetskom Savezu neće se ponovo vratiti, dok će inicijativa lidera EU da sarađuju ne samo sa Rusijom, već i sa Kinom ugrožavati američki uticaj u Indo-pacifičkom regionu. U tekstu piše i da mišljenje Bele kuće ima sve manji značaj za Francusku i Nemačku.
„Bez obzira na odlučno protivljenje SAD, Nemačka je završila izgradnju gasovoda ‘Severni tok 2’, učvrstivši svoju energetsku zavisnost od Rusije i oslabivši opkoljenu demokratiju u Ukrajini. U međuvremenu, Francuska se ujedinila sa Nemačkom kako bi postigla pomirljiviji stav prema Rusiji nego što to mogu da prihvate SAD i većina zemalja Centralne i Istočne Evrope“, piše „Volstrit džurnal“.
U članku se navodi da se pozicija evropskih zemalja objašnjava željom da politiku vode samostalno, polazeći od evropskih, a ne samo američkih interesa. Autor, međutim, insistira na tome da se uloga Evrope na svetskoj sceni zasniva isključivo na bespogovornoj podršci Sjedinjenim Američkim Državama.
„U slučaju da je neko izgubio nit, Bruno Le Mer ministar finansija francuskog predsednika Emanuela Makrona je nedavno izjavio: ‘SAD žele da se odupru Kini. EU želi da privuče Kinu’. Ako lideri dve najmoćnije države Evrope ozbiljno žele da sprovode politiku neutralnosti u borbi koja raste između SAD i Kine, onda je neizbežno da će to dovesti do negativnih posledica za transatlantske odnose“, tvrdi se u tekstu članka.
Američki list se poziva na mišljenje bivšeg generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena koji je uveren da Evropa ne može i ne bi trebalo da bude balansirajuća snaga u odnosima sa zemljama koje se smatraju protivnicima Alijanse. Rasmusen je želju Evrope da samostalno određuje sopstvenu politiku nazvao „kratkovidim merkantilizmom“ koji može da protrese proamerički balans snaga.
Ranije je kandidat za kancelara Nemačke iz Socijaldemokratske partije Olaf Šolc pozvao Nemačku i EU da pristupe novoj „istočnoj politici“, podsetivši na istorijski uspeh slične strategije u vreme nominacije kancelara Vilija Branta za Nobelovu nagradu za mir koju je dobio 1971. godine. Takođe se Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke zalaže da se uskoro organizuje Savet Rusija-NATO zbog obustave rada ruske Misije pri Alijansi, informativnog biroa i vojne misije NATO-a u Moskvi od 1. novembra.
Takva odluka je doneta kao odgovor na oduzimanje akreditacija za osmoro saradnika ruske Misije pri Alijansi, kao i zbog obustavljanja rada stalnog predstavništva pri NATO-u, kao i glavnog vojnog predstavnika. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je napomenuo da Severnoatlantska alijansa nije objasnila razloge zbog kojih je oduzela akreditacije diplomatama.