Kako za Tanjug kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić, nerealizovanih putovanja je ostalo dosta, oko 50 odsto, agencije nisu bile u prilici da u proteklom periodu zarade novac, a imaju probleme i sa stranim partnerima koji bi trebalo njima da vrate pare kojima bi agencije obeštetile putnike.
"U Grčkoj imamo problem, jer neki tamošnji partneri smatraju da su nam omogućili da putovanja iskoristimo, a pošto nismo, novac neće da vrate. U nekim drugim destinacijama ne spore da imaju novac, ali neće da ga vrate nego nam omogućavaju da pare iskoristimo kasnije" , kaže Seničić.
Navodi da su neke zemlje, kao što je Italija, donele zakon kojim su produžile rok vraćanja novca do 2023. godine, upravo imajući u vidu probleme sa kojima su se suočavale turističke agencije, odnosno da nije bilo posla i da nisu mogle da obezbede novac za vraćanje.
Zbog svega toga, ističe sagovornik Tanjuga, i JUTA je ušla u pregovore sa Ministarstvom turizma, kako bi pokušala da nađe model čijom primenom ne bi bili oštećeni putnici, a i sačuvale bi se turističke agencije, koje su u nezavidnoj situaciji.
"Videćemo da li ćemo uspeti da dođemo do nekog rešenja u smislu produženja roka korišćenja vaučera ili eventualne pomoći države u vidu kredita, gde bi agencije iz kredita vratile novac putnicima. O tome ćemo razgovarati sa našim resornim ministarstvom i sa Ministarstvom finansija", ističe Seničić.
Ukazuje međutim da bi samo odobravanje kredita bilo nedovoljno dobro rešenje jer bi na taj način agencije koje su već u finansijskim problemima uzimajući kredit ušle u još veće probleme.
"Zato mislim da bi najbolje rešenje bilo da se delimično prolongira rok za korišćenje vaučera, odnosno zamenskih putovanja recimo do kraja sledeće sezone a da se u tom međuvremenu potrudimo da obezbedimo novac za kredite. Onda bi agencije mogle da odrade još jednu sezonu i steknu mogućnost da uđu u kredite i vrate novac za neiskorišćena putovanja", objašnjava Seničić.
On navodi da ako se bude insistiralo na vraćanju novca do 15. januara, agencije će, ukoliko ne budu imale novca, a dosta je upravo takvih, morati da prestanu da rade.
"Onda bi se potraživanja prebacila na osiguravajuće kuće koje su izdale polisu osiguranja ali pitanje je da li osiguravači u uslovima pandemije mogu, žele da ispune tako veliku finansijsku obavezu", kaže Seničić.
A obaveza se procenjuje na oko 25 miliona evra, gde su osim komercijalnih putovanja uračunate i đačke ekskurzije i rekreativna nastava.
U tom domenu je, prema Seničićevim rečima, najteža situacija pošto su agencije koje se bave isključivo đačkim turizmom, u proteklih godinu i po dana epidemije, radile samo mesec dana.