U drugoj godini korona krize potencijalno dobra vest i za srpsku ekonomiju stigla je iz Hrvatske. Naime, doznake koje hrvatski državljani širom sveta šalju formalnim i neformalnim kanalima porodici i prijateljima u zemlji ostale su stabilne prošle godine, a u prvoj polovini 2021. su i porasle, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke.
Gotovinska sredstva koja su hrvatski gastarbajteri poslali svojim porodicama, nadmašila su ove godine prihode koje je Hrvatska u istom periodu ostvarila od dolazaka stranih turista. U prva dva tromesečja 2021. doznake radnika u inostranstvu iznosile su ukupno 1,745 milijardi evra, dok je u isto vreme prihod koji je država ostvarila od stranih turista bio 1,494 milijarde evra.
Pad u regionu, Srbija stagnira
Iako su prošle godine doznake gastarbajtera za prvih devet meseci pale za gotovo 500 miliona evra, posle vesti iz Hrvatske čini se da bi se taj trend mogao ove 2021. preokrenuti. Inače, doznake gastarbajtera u Srbiji čine do 15 odsto BDP-a, što je znatno više od direktnih stranih investicija.
Ekonomista dr Miroslav Zdravković, urednik portala „Makroekonomija“, kaže da je u 2020. godini došlo do pada doznaka dijaspore gotovo u svim zemljama, zato što su zbog korone bili odsečeni gotovo svi tokovi ljudi, pa samim tim i kapitala.
Kad je reč o doznakama „gastarbajtera“ koje „pune budžete“ zemalja porekla, na prvom mestu u svetu je Indija, na drugom Kina, Srbija je na 32. mestu, a Hrvatska na 39. mestu svetske rang-liste. Ostale zemlje regiona su daleko ispod na ovoj listi, a za većinu njih, iako su imale ogroman odliv stanovništva u Evropu, doznake su zapravo smanjene od 2008. godine do danas, dok naše stagniraju na nivou na kome su, a to je oko 3,5 milijardi evra godišnje.
„Kod nas su doznake povećane, ali jako malo, nekih 15-16 odsto za 11 ili 12 godina, a to nije nikakav rast. Interesantno je da su u tom periodu doznake u Avganistanu povećane deset puta“, kaže Zdravković.
Hrvatski turizam — prva dva tromesečja nula, od trećeg bum
Kad je reč o Hrvatskoj, prihod od turizma je od 14 do 15 milijardi evra 2019. pao na pet ili šest milijardi 2020,ali je to i dalje dva ili tri puta više od nivoa doznaka koji iznosi od milijardu i po do dve milijarde evra godišnje, dodaje Zdravković.
Komentarišući podatak da je u prva dva tromesečja ove godine prihod od doznaka premašio prihod od turizma, Zdravković ističe da gotovo da „nema turizma u prva dva tromesečja“ u Hrvatskoj, dok je u trećem obično oko 11 ili 12 milijardi evra.
Manje gastarbajtera — manje doznaka
On dodaje da je priliv od doznaka svuda u svetu bio manji u 2020. nego što je bio u 2019. godini i da će takav trend biti i ove godine, osim u državama poput Avganistana i Sirije, jer su odsečeni tokovi ljudi, a samim tim i novca.
Podseća na nedavno saopštenje Evrostata da je smanjen broj migranata i aplikacija za radne dozvole u EU prošle godine za 30 odsto, odnosno sa 2,7 miliona na 2,1 milion. To znači da je kod nas broj aplikacija za odlazak u EU pao sa 50.000 na 40.000, a na tzv. Kosovu sa 40.000 na 32-33.000.
„Međutim, to ne znače da je 40.000 ljudi napustilo Srbiju. U 2019. godini je iz Srbije išlo više od 10.000 ljudi da radi u Hrvatskoj tokom letnje sezone, a prošle godine nije išao skoro niko“, zaključio je Zdravković.