Orden Svetog Save za herojsku 63. padobransku brigadu /foto/

Svečanosti su prisustvovali načelnik Uprave za ljudske resurse brigadni general Savo Iriškić, komandant 63. padobranske brigade brigadni general Nenad Zonić, vladike niški Arsenije, timočki Ilarion, pakračko-slavonski Jovan i budimljansko-nikšićki Metodije.

Ceremoniju su uveličali i veterani ove slavne jedinice, koji su postrojeni u dva ešalona ponosno stajali držeći u rukama zastavu njihovog Udruženja koja je predavana iz ruke u ruku pripadnika obišla svet.

Elitna 63. padobranska brigada ima dugu tradiciju koja seže u daleku 1944. godinu, kada je uz pomoć saveznika, u vojnoj bazi u Bariju, osnovan prvi padobranski bataljon.

Avgusta 1944. godine, grupa partizanskih boraca obrela se u savezničkom kampu za obuku u blizini Barija gde je trebalo da savladaju obuku i steknu zvanje padobranca. Uprkos sumnjičavim pogledima na račun njihove opremljenosti, 14. oktobra 1944. godine, Prvi padobranski bataljon je postrojen.

Međutim, ubrzo po oslobađanju priča o padobranskom bataljonu pada u zaborav sve do 1953. godine kada je odlučeno je da se u sastavu Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva formira 63. padobranska brigada. Šest godine kasnije, 1959. godine, brigada je rasformirana a od nje su nastala tri samostalna padobranska bataljona. Osam godina kasnije, 5. decembra 1967, na niškom aerodromu ponovo je formirana 63. padobranska brigade sa imenom koje i danas, s ponosom nosi.

U oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, odnosno SRJ, padobranska brigade je zadatke izvršavala profesionalno, odvažno i požrtvovano. Prvo učešće u borbenim dejstvima, jedinica je imala u junu 1991. godine, u Sloveniji. Prvo naređenje za borbeno angažovanje stiglo je 26. juna 1991. godine, dva dana uoči Vidovdana. U znak sećanja na prva ratna dejstva, veterani 63. padobranske brigade se svake godine tradicionalno okupljaju na Vidovdanskom skupu.

S pogoršanjem situacije na Kosovu i Metohiji, stigao je novi zadatak - pomoć graničarima u obezbeđivanje državne granice prema Albaniji od upada šiptarsko-terorističkih grupa. Odvažno i hrabro branili su svaki pedalj otadžbine, ne žaleći da u toj borbi i život daju. Upravo tu, na obroncima Prokletija, u rejonu karaule Košare, u pokušaju da izvuče svoje vojnike iz obruča UČK, 28. jula 1998. godine gine načelnik Štaba 63. padobranske brigade, major Goran Ostojić.

Požrtvovanost, ispoljena kroz herojski čin majora Ostojića (posthumno unapređenog u čin potpukovnika) svedoči da su reči padobranske zakletve “za druga”- svetinja koja se ne gazi.

Za pokazanu hrabrost i učinjena herojska dela tokom borbenih zadataka, 63. padobranska brigada je 1999. godine odlikovana Ordenom narodnog heroja.

Još jedna specifičnost krasi ove junaci nebeskih visina. Za razliku od pripadnika drugih rodova vojske, padobranci su vojnici sa dve zakletve. Jedna je ona data otadžbini, a druga je iznedrena iz mnogobrojnih izazova borbenih zadataka i data je drugu sa kojim se bori, oružju koje ga čuva, i iznad svega vojničkoj i ratničkoj časti - rečima koja se nikada ne smeju pogaziti: “Za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast, padobranci 63. padobranske brigade - rade!”