Obe reprezentacije ušle su u finale na stadionu San Siro u Milanu izuzetno oprezno, što i ne čudi, s obzirom na ulog.
Primetna je bila ta doza opreza koja nije viđena u polufinalnim susretima, gde je Francuska posle velikog preokreta i dva gola zaostatka pobedila Belgiju rezultatom 3:2, dok se Španija osvetila Italiji za poraz u polufinalu Evropskog prvenstva 2:1.
Gotovo da nije bilo ozbiljnijih prilika tokm prvih 45 minuta finala, vredna pomena je situacija iz 31. minuta kada je glavni sudija konsultovao VAR sobu zbog igranja rukom defanzivca Francuske Kundea, ali na kraju Španci nisu dobili jedanaesterac.
Nastavak je doneo potpuno drugu priču, istinski spektakl koji samo fudbal može da ponudi. Ubacili su i jedni i drugi u „turbo mod“ i golovi nisu mogli da izostanu kao plod takve igre.
Defanzivac Francuske Teo Ernandez je u 64. minutu zatresao prečku i bio je to nagoveštaj svega onoga što će se dogoditi na kultnom San Siru u naredna dva minuta.
I kao što to obično u fudbalu biva, već u sledećem napadu u 65. minutu usledila je kazna. Mikel Ojarzabal matirao je Ljorisa.
Ipak, Francuzi su na krilima svog najboljeg fudbalera Karima Benzeme ekspresno stigli do izjednačenja, posle svega šezdeset sekundi.
Kakvo remek delo napadača Real Madrida i zamenika kapitena Francuske, koji je desnom nogom sa ivice šesnaesterca pogodio dalji ugao pod same rašlje Simonovog gola.
Trikolorima je taj pogodak dao vetar u leđa, pa se nije dugo čekalo na novi gol u mreži Simona.
Ovoga puta pogodio je Kilijan Mbape na asistenciju maestralnog Tea Ernandeza, za konačnih 2:1.
Trofej druge sezone lige nacija (prvi osvajač Portugalija) završio je u rukama „kraljeva preokreta“ – Francuza koji su pokazali da u fantastična selekcija sa izuzetnim napadačkim arsenalom.