Ostatke su pronašli arheolozi Kolin i Šon Velč, braća koja već 10 godina istražuju mesta gde je palo nacističko „čudesno oružje“.
Oni su do sada otkrili i više mesta gde je pala leteća bomba V1, preteča današnjih krstarećih raketa.
Čudesno oružje koje je trebalo da preokrene tok rata
Oni su sada pronašli ostatke rakete V2, teške oko 800 kilograma, među kojima su i veliki fragmenti komore za sagorevanje rakete, a pretpostavlja se da je ona pala oko ponoći 14. februara 1945, piše Lajvsajens.
Lokacija na kojoj su nađeni ostaci sada je farma, a u vreme kada je raketa pala bila je voćnjak. Kako su rekla braća Velč, neki od starijih meštana sećaju se pada rakete, a njeni ostaci biće konzervirani tokom narednih 18 meseci.
Ostaci su nađeni na dubini koja seže i do 4,3 metra.
„Iako je raketa putovala brzinom tri i po puta većom od brzine zvuka, morala je da se zabije u zemlju da bi detonirala“, objašnjava Kolin Velč.
Leteća bomba V1, koja je uglavnom ispaljivana katapultom i pogonio ju je mlazni motor, i raketa V2 bili su među „čudesnim oružjima“ za koje su se nacisti nadali da bi mogla da preokrenu tok Drugog svetskog rata, koji su Nemci gubili. Iako su neka bila veoma napredna i donosila veliku prednost u borbi, razvijena su prekasno da bi uticala na ishod rata.
Osveta Londonu zbog bombardovanja nemačkih gradova
Adolf Hitler naredio je da se V1 i V2 ispaljuju na London posle savezničkog bombardovanja nemačkih gradova 1943. i 1944. godine, pa ih je nacistički ministar propagande Jozef Gebels nazivao i „oružjem osvete“.
V1 je letela brzinom borbenog aviona, pa su britanski piloti vrlo brzo naučili kako da je obore. Takođe, bila je veoma bučna u letu, pa je davala vremena da se civili sakriju u skloništa.
Međutim, V2 je bila daleko opasnija. Letela je brže od zvuka pa niko nije mogao da čuje da dolazi, a plafon i brzina leta bili su preveliki da bi borbeni avioni mogli da je obore. One su ispaljivane na visinu od oko 80 kilometara, odakle su „padale“ na cilj brzinom od oko 5.600 kilometara na sat, odnosno 4,5 maha.
Iako su V2 bile mnogo opasnije i naprednije, V1 su bile daleko jeftinije, pa ih je više i ispaljeno.
Procenjuje se da je u napadima V2 raketa u Londonu poginulo oko 9.000 ljudi, dok su obe zajedno ubile više od 30.000 osoba.
Braća Velč otkrila su na ostacima raketa V2 oznake koje pokazuju da one nisu pravljene samo u podzemnim tunelima blizu Nordhauzena u nemačkim Harc planinama, pod nadzorom njihovog autora, naučnika Vernera fon Brauna, već i u drugim zemljama, kao što je tadašnja Čehoslovačka.
Fon Brauna su zarobili Amerikanci na kraju rata i on je postao direktor NASA Maršalovog svemirskog centra, gde je razvijao rakete za program Apolo. Te rakete odnele su američke astronaute na Mesec
Amerikanci su uspeli da zarobe i nekoliko primeraka rakete V2 koja je poslužila za razvoj njihovog raketnog programa.