Dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2021. godinu Abdulrazak Gurna kod nas je gotovo nepoznat zato što njegova dela nisu prevedena na srpski jezik. Profesorka engleske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Arijana Luburić-Cvijanović kaže da se kod nas sa engleskog jezika mnogo prevodi ali da prioritet imaju poznatiji pisci – oni koji se prodaju u većim tiražima u inostranstvu ili koji dobijaju nagrade poput Pulicerove ili Bukerove.
Postkolonijalna književnost – pisac „nasleđa kolonijalizma“
Čak ni oni koji uđu u uži izbor za Bukerovu nagradu ne dođu odmah na red za prevođenje, pa tako i Abdulrazak Gurna, ističe ona i dodaje da to što je on nama gotovo potpuno nepoznat ima isključivo veze sa prevođenjem, a ne sa njegovim statusom kao pisca.
Abdulrazak Gurna je u okvirima britanske književnosti izuzetno poznat pisac, i ne samo pisac, nego i teoretičar književnosti i profesor i bavi se upravo onom književnošću koju piše –postkolonijalnom književnoću.
„Uglavnom se bavi piscima koje interesuju iste teme kao i njega – nasleđe kolonijalizma u životima ljudi koji su poreklom iz kolonija, tako da priča i o tim kolonijama, o posledicama kolonijalizma u nekadašnjim kolonijama, ali i o posledicama kolonijalizma na živote ljudi koji su se, kao i on sam, preselili na Zapad. On je iz Zanzibara otišao u Englesku da bi se obrazovao, a zatim ostao kao i mnogi drugi da bi iskoristio mogućnosti koje mu je život na Zapadu pružao“, kaže Arijana Luburić-Cvijanović.
„Favorit iz senke“ iznad političke korektnosti
Prema njenim rečima, Abdulrazak Gurna sigurno nije bio u prvom krugu favorita za osvajanje Nobelove nagrade zato što se očekuje da će je dobiti popularniji i poznatiji pisci. U tom smislu u okvirima britanske književnosti verovatno se očekivalo da će pre neko poput Salmana Ruždija da dobije Nobelovu nagradu.
„Ali on je sjajan pisac i bavi se veoma važnim temama koje itekako imaju veze ne samo sa našom istorijom nego i sa svim ovim s čim živimo – kolonizacijom, globalizacijom itd. Moje lično mišljenje je da su nagrade nekad i politička stvar, ne znam koliko je to slučaj sa izborom Gurne, čisto sumnjam, ali nemaju nagrade uvek isključivo veze sa nečijim darom i nečijim ukusom, iako ih nesumnjivo uvek dobiju odlični pisci“, kaže sagovornica Sputnjika.
Arijana Luburić-Cvijanović smatra da pristup neokolonijalizmu aktuelnog nobelovca nije ni politički korektan niti politički nekorektan i dodaje da se on svakako bavi politikom „što je neizbežno kad se bavi temama kojima se bavi“.
„Kad se bavite tim temama kojima se on bavi, morate se baviti i politikom zato što je reč o životima ljudi koji su obeleženi i politikom i ekonomskim problemima, ali ne zalazi on mnogo u ono čime se politička korektnost bavi. On je dosta otvoren kad piše o problemima postkolonijalnog sveta i sveta u kom mi živimo, ali nema to mnogo veze sa političkom korektnošću“.
Nobelovac izbliza – neverovatno pametan, obrazovan i odmeren
Arijana Luburić-Cvijanović je upoznala Abdulrazaka Gurnu na konferenciji u Turskoj koja je bila posvećena Salmanu Ruždiju, a potom ga je ponovo srela u Portugaliji, takođe na jednoj konferenciji.
„Pošto se on dosta bavio Ruždijem, a i dan danas se njime bavi, on je bio tamo pre svega kao profesor i teoretičar a ne kao pisac, ali bio je i kao kolega pisac da priča o Salmanu Ruždiju. Ostavio je utisak jednog neverovatno pametnog, elokventnog, obrazovanog i odmerenog čoveka“.
Abdulrazak Gurna dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 2021. godinu „za beskompromisan i saosećajan prodor u efekte kolonijalizma i sudbinu izbeglica u provaliji između kultura i kontinenata“.
Gurna je rođen 1948. godine i odrastao je na ostrvu Zanzibar u Indijskom okeanu, ali je kao izbeglica stigao u Englesku krajem šezdesetih. Objavio je deset romana i niz kratkih priča.