Ostatak populacije koja odbija da se vakciniše čine uplašeni i zbunjeni ljudi, izjavila je sinoć dr Kaja Damjanović sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Na tribini „Kako sačuvati mentalno zdravlje u podeljnom društvu?", koju je organizovala Hemofarm fondacija, Damjanovićeva je naglasila da ni ostala istraživanja nisu optimistična.
„Prema istraživanjima, malo je verovatno da će u dužem periodu u Srbiji biti masovnog odziva na vakcinaciju i postizanja kolektivnog imuniteta. Mogući su samo kratkoročni talasi veće zainteresovanosti građana za vakcinaciju", rekla je Damjanovićeva.
"Srbija bi trebalo da se posveti dugoročnoj strategiji prevencije, održivoj edukaciji o vakcinaciji, a država bi trebalo da nađe način da priđe ljudima koji odbijaju da se vakcinišu", poručila je Damjanovićeva.
Redovni profesor Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta prof. dr Dragan Popadić istakao je da je pandemija kovida 19 donela nove podele kako u Srbiji, tako i u celom svetu. On ističe da je pojava antivaksera i teoretičara zavere posledica gubitka poverenja ljudi u institucije i sistem.
„Teorije zavere ukazuju da je celo čovečanstvo zahvatio virus nepoverenja, a kada se to dogodi raspada se zajednica kao integrativno društvo. Ljudi odavno ne veruju političarima, zatim su izgubili poverenje u medije, međutim, pravi problem nastaje kada izgube poverenje i u struku, jer smatraju da se struka prodala sistemu. Tada, kada se izgubi podloga - poverenje u struku, nastaju paranoidni sistemi na društvenim mrežama", naglasio je Popadić.
On dodaje da podele, same po sebi nisu loše, naprotiv. Bilo bi jako loše kada bi svi mislili da treba da se vakcinišemo, jer bi tada bili kao Severna Koreja, poručio je Popadić.
„Što više podela to je društvo stabilnije. Kompleksnost i raznolikost daju stabilnost sistemu. Međutim, naše društvo je ugroženo podelama jer nema mogućnosti da se one rešavaju na civilizovan način. Ne postoji kultura dijaloga, već monologa", poručio je Popadić.
On je dodao da je osim opšteg straha i neizveznosti, kao i nepoverenja u sistem, pandemija kovida 19 donela i nešto pozitivno - osećaj zajedništva u celom svetu.
„Svi smo u istom čamcu i svi čekamo isto rešenje. Svi smo ujedinjeni u strahu i iščekivanju da se nadje rešenje. Najzad nas nešto zajedničko povezuje", rekao je Popadić.
Psiholog i naučni saradnik Filozofskog fakulteta Maša Vukčević Marković izjavila je da je pandemija kovida 19 pojačala stare i donela nove podele, ali i dodatni pritisak na psihičko zdravlje, uz nepoverenje u institucije.
„Moramo da se držimo društvenih normi koje smo prihvatili i da se pomirimo sa tim da nas struka vodi kroz život", poručila je Vukčević Marković.