DRUŠTVO

Na Filološkom fakultetu otkrivena bista profesoru Nikoli Miloševiću

Bista legendarnog filozofa i pisca, teoretičara i polemičara Nikole Miloševića otkrivena je na Filološkom fakultetu u okviru svečanosti kojom je ova ustanova obeležila svoj dan. Tako će od sada bista jednog od velikana ove naučne institucije podsećati studente na neke od njenih temeljnih vrednosti.
Sputnik
„Gledajući tamu veka u kom je živela, Hana Arent je govorila da se u vreme krize, kada kopni i naše poverenje u institucije, pred nama, kao svetlost u magli, pojavljuju istaknuti pojedinci. Oni su poslednje utočište smisla. Jedan od tih pojedinaca koji je u drugoj polovini 20. veka obeležio smenu svetlosti i tame u našim životima bio je Nikola Milošević“, rekao je otkrivajući bistu čuvenog profesora u holu Filološkog fakulteta prof. dr Milo Lompar.

Bista sa uhvaćenim ’pogledom iskosa‘

Bistom koja je rad vajarke Drinke Radovanović, dominira profesorov ‘pogled iskosa`, kao prepoznatljivi osobeni pogled na svet. Poznata vajarka istakla je još jednu prepoznatljivost: kao i u životu, Nikola Milošević je i ovde nekonvencionalan i bez kravate.
Zahvalivši se donatorima, preduzeću „Informatika“ i Zadužbini Miloš Crnjanski, profesor Lompar podsetio je da je Nikola Milošević, pored toga što je 27 godina bio na čelu Zadužbine, bio i neko ko je obeležio povratak Miloša Crnjanskog u srpsku književnost.
„Ovim gestom on zapravo dobija ono što nikad nije očekivao za sebe a neštedimice je darivao – spomen i pamćenje“, naglasio je Lompar.
Jovan Popov, Iva Draškić Vićanović i Milo Lompar na otkrivanju biste Nikole Miloševića

Predavanja kao javne tribine

U ime Katedre za opštu književnost, prisutnima se obratio prof. dr Jovan Popov koji je podsetio na podatak da najpoznatiji profesor ove katedre nikada nije bio na njenom čelu, ali da je tako bilo – po profesorovoj volji.
„Nikola Milošević je predavao teoriju književnosti, antičke poetike, savremene književne teorije, ali je najpoznatiji njegov rad posvećen Dostojevskom, po tome je bio poznat i u široj javnosti. Njegova predavanja bila su neka vrsta javne tribine na kojoj su se mogle čuti stvari koje drugde nisu“, kazao je Popov.
On je istakao da je Milošević, pored toga što je čitaocima približavao savremene teorije, upravo on mnoge od njih upoznao sa ruskom religijskom filozofijom, sa filozofima teolozima koji su se pre svega bavili Dostojevskim, poput Berđajeva, Solovjeva, Šestova… Rezultat tog rada je i čuvena edicija „Dostojevski kao mislilac“ koju je urednički proredio a u okviru koje je izašla i istoimena knjiga profesora Miloševića.
„Svi smo bili fascinirani njegovom retorikom i govorničkim sposobnostima, svaka rečenica mogla je odmah u štampu. Bio je impozantan kao figura, staložen i miran, bez gestova ili jeftinih duhovitosti. Jednostavno, čitav efekat proizilazio je iz onoga što je govorio, a ne iz onoga kako je govorio“, naglasio je Jovan Popov.
DRUŠTVO
Zašto se na fakultetima uče strani jezici, ali ne i srpski
Komentar