Jedno od objašnjenja za nastanak sezonske depresije su neurotransmiterske promene, manjak serotonina i dopamina, i povećanje nivoa melatonina, na šta u značajnoj meri utiče količina sunčevih zraka.
Kako prepoznati jesenju depresiju
Psihijatar u KBC „Dr Dragiša Mišović“, dr Marija Vranić, objašnjava da se epizode sezonske depresije javljaju u istom periodu — počinju u jesen i traju do kraja zime.
„Patite od jesenje depresije ako se pojavi uvek u jesen. Oduvek se znalo da na raspoloženje mogu da utiču vremenske prilike, manje sunčanih, a više kišnih i tmurnih dana, kao i oblaci“, navela je Vranićeva.
Značajan broj ljudi je osetljiv na promenu vremena, ali da biste bili sigurni da patite od ovog problema, potrebno je da više godina, u istom periodu, imate slične simptome, napomenula je ona.
Vranićeva je istakla da je organizmu potrebno vreme da se adaptira na novonastalu situaciju i nagle promene temperature.
Prema njenim rečima, jesenjoj depresiji sklonije su osobe koje imaju biološku podlogu za depresiju i hronična telesna oboljenja, a zapažena su i pogoršanje kod ljudi sa hroničnim depresivnim stanjem.
„U tom periodu godine ima i drugih promena, a to su povratak radnim obavezama i smanjenje socijalnih kontakata. Ljudi se manje kreću i više vremena provode u zatvorenim prostorima“, ukazala je Vranićeva.
Simptomi i kako se izboriti
Najčešći simptomi su neraspoloženje i gubitak interesovanja i zadovoljstva, ali i povećana potreba za spavanjem, povećava se apetit i telesna težina, kao i žudnja za uvećanim unosom ugljenih hidrata, kazala je Vranićeva.
„Sezonska depresija pogađa do 10 odsto populacije, a učestalost i intenzitet simptoma je različit od osobe do osobe“, dodala je ona.
Posebno osetljiva populacija su stariji jer je među njima veliki broj onih sa hroničnim oboljenjima, samim tim organizam je osetljiviji na promene u spoljnoj sredini. Javlja se kod osetljivijih mlađih osoba i onih koje su podložni promenama raspoloženja. Što se tiče geografske distribucije, ova pojava je zastupljenija u severnijim i klimatski tmurnijim predelima.
„Naša istraživanja upućuju na to da je depresija najčešće neprepoznata, a samim tim i nelečena, što ima visoku socijalnu i ekonomsku cenu“, rekla je Vranićeva za „Magazin Novosti“.
Zbog svega toga, rana dijagnostika i pravovremeno, adekvatno i efikasno lečenje i zbrinjavanje depresije od ključnog značaja je za smanjenje ozbiljnih posledica do kojih ovi poremećaju, mogu dovesti kod pojedinca, njihove porodice i zajednice u celini.
Pristup je, kako je navela, individualan. Potrebno je da pacijenti koji primete sve navedene simptome potraže pomoć psihijatra, jer je pravovremenost vrlo važna karika u borbi sa ovim stanjem. Od koristi su i opšti saveti, kao što su kvalitetna ishrana i umereno bavljenje fizičkom aktivnošću.