„Cena termalnog uglja sa kalorijskom vrednošću od 6.000 kkal/kg u severozapadnoj Evropi prošle nedelje porasla je za 16,5 odsto – na 232,2 dolara za tonu, dostigavši najviši nivo u najmanje poslednjih 20 godina. Cena goriva je premašila prethodni rekord postavljen 2008. godine za oko 6 odsto“, navodi se u saopštenju „Argusa“.
Agencija objašnjava da je rast cena ubrzan krajem septembra zbog brzog rasta cena prirodnog gasa i nedostatka uglja na evropskom tržištu. Potražnja takođe nastavlja da raste, jer je isplativost proizvodnje uglja u evropskim zemljama višestruko veća od prihoda od proizvodnje električne energije u termoelektranama na gas.
„Istovremeno ponuda uglja na evropskom tržištu ostaje ograničena, jer glavne zemlje snabdevači čvrstog goriva u regionu nemaju vremena da povećaju izvoz goriva tako velikim tempom. Zbog toga, rezerve uglja u lukama severozapadne Evrope trenutno su na najnižem nivou u poslednjih pet godina za ovo doba godine, jedva prelazeći četiri miliona tona“, ističe se u saopštenju.
Potrošači u Evropi primorani su da se nadmeću za besplatne količine uglja sa kupcima u Aziji, gde se jednako oseća nestašica uglja, što takođe doprinosi rastu cena. Trenutno je uvozni ugalj u Evropi skuplji za 14 odsto nego u Aziji, iako je do kraja avgusta bilo obrnuto, dodaje agencija.
Kineski predsednik Si Đinping izjavio je nedavno da će njegova zemlja prekinuti podršku izgradnji novih termoelektrana na ugalj u inostranstvu. O tome šta će biti ako se pogase sve termoelektrane na ugalj u emisiji „Energija Sputnjika” govorile su stručnjak za energetiku Jelica Putniković i profesorka Fakulteta političkih nauka dr Dragana Mitrović, osnivač Centra za studije Azije i Dalekog istoka FPN.