Kao i svako dete iz radničke porodice, Toma Zdravković je bio opčinjen fudbalskom igrom i ona mu je gotovo do kraja života donosila radost.
Radnja filma se u značajnom delu odvija na Vojno-medicinskoj akademiji, gde se Zdravković lečio i proveo poslednje dane, što je Tomi dalo priliku da uživa u fudbalu, zbog blizine stadiona Rada.
Film reditelja Dragana Bjelogrlića je prikazao da je Zdravković iz bolnice izlazio da bi se provodio i držao koncerte, ali je ranije njegov brat Novica otkrio pravi razlog zašto je Toma umeo da se „iskrade“.
„Te priče da je izlazio iz bolnice i išao pravo u kafanu... To su već anegdote... Uzimao je terapiju i išao na koncerte, ali je sa VMA izlazio kada smo išli da gledamo fudbalere Rada, tu na Banjici. Voleo je da gleda fudbal, izađe iz bolnice, odemo na stadion, kupimo semenke i gledamo fudbal“, govorio je Novica koji je nedavno preminuo.
Godine boemskog života u Beogradu Tomu Zdravkovića su dovele i u društvo velikana fudbalske igre, a u intervjuima je isticao legendarnog Dragoslava Šekularca, virtuoza kako na terenu, tako i u druženju.
„Šta fali Šekularcu? Ostaće upamćen kao čudo od čoveka i talenta dok je sveta i veka. Neki sad pričaju da on nije odigrao ni 400 utakmica za Zvezdu, a neki tamo, da ne pominjem imena, odigrali su i više. I ja sad da nabrojim te koji su odigrali 400 i više, ti možda nisi čuo za njih. Dobro, ti možda jesi, ali moj sin nije. A za Šekularca? Čim počneš da se interesuješ za fudbal, čuješ za Šekularca, hteo ili ne hteo“, govorio je Zdravković.
Iako su se, kako bi rekao Novica, u javnosti pojavljivale anegdote u kojima je navođeno da Toma „nije propuštao utakmice Crvene zvezde“, nedavno se pojavio i isečak iz novina koji svedoči drugačije.
Na pitanje za koga navija Toma je odgovorio sa:
„Za svaki tim koji igra protiv Crvene zvezde“.
Sjajan film reditelja Bjelogrlića i genijalnog umetnika Nikole Pejakovića, kao scenariste, i dalje je dostupan u bioskopima širom Srbije.