Umesto da plaća, Srbija postala tranzitna zemlja za gas i od toga zarađuje

Prema njenim rečima, puštanje u rad gasnog interkonektora preko koga je Mađarska povezana na gasovod „Balkanski tok“ koji dolazi iz Srbije, samo je početak, jer je kapacitet postojećeg gasovoda kod nas veći od 3,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koji će sada ići iz Srbije u Mađarsku.

„Srbija, sa druge strane, već razmišlja o izgradnji gasovoda ka Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj i tu će biti jedan određeni kapacitet koji će se transportovati. Takođe, vidimo da je gas sve traženiji energent u Evropi, pa verujem da će sa razvojem situacije porasti apetiti da se gas u još većem obimu transportuje iz ’Turskog toka‘, preko Bugarske i Srbije, prema Evropi“, ukazuje naša sagovornica.

Benefiti za Srbiju, kako kaže, leže i u činjenici da naša zemlja od 1. januara ove godine, otkako dobija gas preko Bugarske umesto Mađarske, više ne plaća tranzitnu taksu, koja je i inače bila veća od one koju su plaćale neke druge zemlje.

„Mađari su nam, praktično, naplaćivali to što nismo imali alternativu za snabdevanje gasom, ali sada Srbija dobija gas za svoje potrebe iz Bugarske, dakle, ne plaća taksu za tranzit gasa, a naplaćivaće Mađarima tranzitnu taksu od Bugarske do mađarsko-srpske granice. Ne bih licitirala o kojim je tačno iznosima reč, ali je sigurno da će naša zemlja početi da ubira prihode od tranzita, što će pomoći da se vrate finansijska sredstva uložena u izgradnju ovog magistralnog gasovoda“, smatra Jelica Putniković.

Sa druge strane, kako dodaje, ovaj gasovod raspolaže sa još slobodnih kapaciteta.

Letos se, kako dodaje, pokazalo da obnovljivi izvori energije, poput vetra, ne mogu da zamene tradicionalne izvore kao što su gas i ugalj, što je mnoge navelo da brže-bolje pokušaju da obezbede prirodni gas kao rezervu za predstojeću zimu.

„Međutim, iako ’Gasprom‘ isporučuje veće količine nego prošle godine, ispostavilo se da ga ipak nema dovoljno da se obezbede količine potrebne za tekuću potrošnju i da se napune skladišta. Naime, sa stišavanjem pandemije evropske privrede su opet proradile i potrošnja energenata je pojačana, što je dovelo do situacije da je gas na berzama sada jako poskupeo, pa se u četvrtak na berzi u Holandiji 1.000 kubnih metara gasa prodavalo po ceni od čak 1.200 dolara. Sada se, zapravo, pokazalo koliko ta otvorena ekonomija u Evropi nije baš pogodna za potrošače, jer je ’Gasprom‘ u dugoročnim ugovorima sa Mađarskom nedavno potpisao isporuku gasa po ceni od 220 dolara za 1.000 kubnih metara, dakle, skoro pet puta jeftinije od aktuelne cene na berzi“, napominje Jelica Putniković i dodaje da na berzanske cene i spekulacije ima puno i političkog uticaja, pa ćemo tek za nekoliko meseci znati pravo stanje stvari sa cenama prirodnog gasa.

U osvrtu na to da je Ukrajina oštro reagovala nakon što je ruski „Gasprom“ obustavio tranzit gasa u Mađarsku preko ukrajinske teritorije, Jelica Putniković kaže da se ta zemlja ponaša kao „uvređena mlada“:

„Ukrajina se ponašala kao neko ko ima monopol na tranzit ruskog gasa u Evropi i to su pokušali da iskoriste 2006. i 2009. godine. Oni tada, naime, nisu imali dovoljno sredstava da plaćaju preuzetu robu, a kako im je ’Gasprom‘ zbog toga smanjio isporuke, oni su zadržavali količine koje su trebali da šalju evropskim potrošačima. Ukrajina je tako prokockala tu svoju idealnu priliku da bude ekskluzivni snabdevač evropskih potrošača gasom iz Rusije, a ’Gasprom‘ je od tada izgradio ’Severni tok 1‘, zatim je završena prva, a potom i druga cev ’Turskog toka‘, a ovih dana je završen i ’Severni tok 2‘. Tako sada u gasovodima ’Severni tok 1 i 2‘ imamo ukupno 110 milijardi kubnih metara gasa, kao i nešto više od 30 milijardi kubnih metara gasa u ’Turskom toku‘, što je skoro dostiglo kapacitet gasa koji je išao preko Ukrajine.“

U tom smislu Ukrajina, kako dodaje, ne može da se ljuti na Tursku, Bugarsku, Nemačku ili Srbiju, jer je imala priliku koju je propustila.

„Evropa je htela slobodno tržište, otvorenu ekonomiju, a Ukrajina želi da bude deo moderne Evrope i EU, pa nema prava da se ljuti niti da im svi drugi budu krivi što sami nisu umeli da iskoriste ekonomsku prednost koju su ranije imali“, napominje Putnikovićeva.