Sedam navika u ishrani koje štete mozgu

Stručnjaci navode sedam navika u ishrani koje uništavaju funkcije mozga.

Jedan od glavnih uzroka pogoršanja moždanih funkcija je stalno unošenje prevelikih količina šećera.

„Rad mozga umnogome zavisi od nivoa šećera u krvi, pošto je glukoza „gorivo“ za mozak“, kaže dr Dimitar Marinov.

On objašnjava da velike količine šećera ne štete direktno mozgu, ali izazivaju lučenje visokih nivoa insulina.

„Insulin utiče na pristup različitih aminokiselina mozgu, tačnije blokira transport svih aminokiselina osim triptofana. On prolazi kroz barijeru krv-mozak i transformiše se u serotonin i melatonin, hormon spavanja. Zbog toga vas prejedanje slatkišima čini pospanim“, kaže dr Marinov.

Na osnovu negativnog uticaja unošenja previše šećera na mozak, mnogi bi mogli da pomisle da bi njegovo potpuno izbacivanje moglo da učini čuda za mentalno zdravlje, ali to nije u skladu sa istinom.

„Glukoza nije samo gorivo za mozak. Ona može i da sagoreva ketone. Iako mnoge pristalice keto dijeta tvrde da sagorevanje ketona unapređuje moždane funkcije, to se ne događa brzo i na dnevnom nivou. Ukoliko telo nije dobro prilagođeno na keto ishranu, izbacivanje ugljenih hidrata može da dovede do nestabilnog nivoa šećera u krvi, pa čak i epizoda hipoglikemije. A to može da izazove konfuziju, moždanu zamagljenost, pa čak i gubitak svesti“, kaže dr Marinov.

Ispijanje više od jednog do dva pića dnevno može negativno da utiče na sposobnost mozga da funkcioniše na najbolji mogući način, kaže nutricionista Melisa Mitri.

„Dugotrajno korišćenje previše alkohola može da utiče na nivo neurotransmitera u telu, a oni su hemijski prenosioci poruka pomoću kojih mozak komunicira“, kaže Mitri.

Kako dodaje, čak i povremeno preterivanje sa alkoholom može negativno da utiče na mozak.

„Ako već želite da popijete alkohol, zadržite se na jednom piću, odnosno najviše na decilitar i po vina, 3,5 decilitra piva ili 0,4 decilitara žestokog pića“, objašnjava nutricionista.

Mozak koristi čak 20 odsto energije tela i prvi je na udaru ako je nema dovoljno, kaže nutricionista Liz Vjosnik.

Ona objašnjava da je optimalno, kada je moždano zdravlje u pitanju, doručkovati u roku od sat vremena posle buđenja, a potom jesti izbalansirane obroke na svaka tri do četiri sata.

Ukoliko volite da ručate za radnim stolom dok radite, možete navesti mozak da vas usmeri ka prejedanju, kažu stručnjaci.

„Ako nešto radite dok jedete, gubite svest i osetljivost u vezi sa hranom koja je pred vama. Kada radite nešto drugo dok jedete, možete izgubiti osećaj za sitost, ali i nadražaj zadovoljstva koji osećamo dok jedemo jer je mozak opterećen drugim zadacima, pa može da ne registruje da je osoba dovoljno jela. Ishrana poremećena na taj način može brzo dovesti do toga da se javi potreba da se nešto „pregrize“, kao i negativnog uticaja na nivo šećera u krvi, a samim tim i na rad mozga“, objašnjava nutricionista Liz Vjosnik.

Vitamin B12 štiti nervne ćelije i podstiče proizvodnju neurotransmitera, kaže nutricionista Elizabet Vord.

„Simptomi nedostatka vitamina B12 uključuju lošu memoriju, konfuziju, depresiju i demenciju. Nelečeni nedostatak vitamina B12 može dovesti do nepovratnog oštećenja nervnog sistema. Ljudi koji uopšte ne jedu hranu životinjskog porekla ili je jedu nedovoljno mogu lako biti podložni nedostatku ovog vitamina, naročito ako su stariji od 50 godina“, kaže Vord.

Ishrana bogata zasićenim mastima najgori je neprijatelj mozga, tvrdi dr Sandra El Hadž.

„Zasićene masti mogu da dovedu do kognitivnog propadanja, kao i do pogoršanja stanja kod ljudi koji već imaju takve probleme. One mogu i da budu okidač za više komplikacija u mozgu koje se odnose na unutarćelijsku razmenu signala i ekspresiju gena, što dovodi do anksioznosti, depresivnog ponašanja, poremećene homeostaze (sposobnosti ozdravljenja, tj, povratka u stanje koje je prethodilo nekom poremećaju), kao i do porasta zapaljenskih citokina. Taj ceo paket može dovesti do poremećaja mentalnih i kognitivnih funkcija“, kaže dr Sandra El Hadž, piše portal „It dis, not det“.