Prema pisanju „Volstrit džurnala“, obaveštajac CIA evakuisan je iz Srbije zbog „havanskog sindroma“. U tekstu se navodi da je CIA proteklih nedelja evakuisala obaveštajca koji je služio u Srbiji i koji je pretrpeo ozbiljne povrede nastale zbog neuroloških napada, poznatih kao „havanski sindrom“.
Operativac CIA napadnut van Srbije
„Ono što je za nas ovde gotovo izvesno jeste da je taj američki službenik — diplomata ili već kako se navodi u ovoj vesti — obaveštajac, gotovo sigurno zaražen, odnosno napadnut na nekom drugom mestu. Gotovo sigurno to nije bilo na teritoriji naše zemlje“, smatra Anđelković.
Oko dve stotine američkih zvaničnika i članova njihovih porodica razbolelo se od takozvanog „havanskog sindroma“, misteriozne bolesti čiji su simptomi migrene, mučnina, poremećaj pamćenja i vrtoglavica.
Zvaničnici iz američke ambasade su prvi put prijavili slučaj 2016. godine na Kubi, a „havanski sindrom“ je u poslednjih pet godina pogodio američko diplomatsko osoblje širom sveta. Incidenti su prijavljeni u Indiji, Vijetnamu, Nemačkoj, a poslednja „epidemija“ ovog sindroma izbila je u Beču u julu ove godine, kad je prijavljeno više od 20 slučajeva.
U izveštaju Vlade SAD objavljenom prošle godine, navodi se da je „usmerena“ radio-frekvencija najpouzdanije objašnjenje za misteriozne simptome koje imaju diplomate stacionirane u američkim ambasadama u Havani i drugde.
„Havanski sindrom“ će obeležiti odnose velikih sila
Činjenica da se „Havanski sindrom“ našao među prioritetima američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, prema mišljenju Anđelkovića, znači da je on dobio jedan politički fokus i verovatno će se na tome insistirati sve više u međunarodnim odnosima na najvišim nivoima.
„Problem kod ’havanskog sindroma‘, koliko ja trenutno vidim, jeste da bez tog oružja, odnosno uređaja kojim su ti talasi emitovani ili bez izjave ili svedočenja nekih koji su neposredno angažovani izvršioci, ceo ovaj slučaj je pod nekim okriljem misterije. To, naravno, uvek ostavlja prostor za spekulacije i međusobne optužbe koje vidimo ne jenjavaju i verujem da će to obeležiti odnose između svetskih sila i u budućem periodu“, ističe naš sagovornik.
Između teorija zavere i paravana za optužbe
Na pitanje koliko cela priča o „havanskom sindromu“ podseća na teorije zavere, Anđelković odgovara da ljudi prave dve greške kad je reč o tzv. teorijama zavera. Prva je kad sve probleme koje ne mogu da razreše potpišu pod „teorije zavere“, a druga je kad misle da nigde nema zavere.
Da bi zavera postojala kao takva, mora da postoji određena zaverenička grupa koja nikad ne sme da bude velika ili suviše brojna, zato što ukoliko imate veliki broj ljudi koji su uključeni u zavereničku tajnu, onda postoji mogućnost odliva takvih informacija i to se ne može sačuvati, objašnjava Anđelković.
On dodaje da u ovom slučaju ne bi mogao dalje da spekuliše i nagađa, ali ističe da se svakako razvijaju savremene tehnologije koje mogu da se koriste na različite načine i to je apsolutna istina.
„Sad, koliko se takve tehnologije koriste u ovakvim oblicima borbe jednog asimetričnog ratovanja između velikih sila, to zaista ostavlja prostora za različite stavove. Ja zaista dalje ne bih u to ulazio, ali svakako da ćemo u nekom budućem periodu nadam se doći do nekih informacija. Nije prvi put da se optužuju velike sile za neke slične incidente, samo ćemo videti da li ćemo na kraju imati neki opipljiv dokaz i da li će to imati neki svoj epilog, ili će ostati na nivou međusobnih optužbi“, zaključio je Anđelković.