Razbijeni mitovi o krompiru: Nepravedno nosi predznak nezdrave hrane, a u stvari pomaže u mnogo čemu

Zbog mnogo antioksidansa koji deluju na sprečavanje bolesti i vitaminima koji pomažu vašem telu da pravilno funkcioniše, krompir bi trebalo redovno konzumirati. Ljuska pečenog krompira odličan je izvor kalijuma i magnezijuma. Prehrana bogata kalijumom može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska, štiti srce i smanjuje rizik od moždanog udara.

Ugljeni hidrati i hranljive materije koje krompir sadrži čine ga izvrsnim izvorom energije pre vežbanja. Studija iz 2019. godine objavljena u Journal of Applied Physiology upoređivala je pire od krompira i energetski gel od ugljenih hidrata tokom dugotrajne vožnje bicikla. Istraživači su otkrili da su obe namirnice imale iste rezultate.

"Ako tražite kompletnu hranu za vežbanje, razmislite o jednom malom do srednjem pečenom krompiru oko 30 minuta pre vežbanja", rekla je nutricionistkinja Sintija Sas.

Osim vlakana, krompir sadrži otporni skrob, jedinstvenu vrstu ugljenih hidrata za koji se pokazalo da prirodno podiže telesnu temperaturu za sagorevanje masti. Kao što telo ne može da probavi vlakna tako ne može ni da apsorbuje otporan skrob, ali kad on dospe u debelo crevo, fermentira, što podstiče telo na sagorevanje masti.

"Kuvani, a potom ohlađeni krompir prirodno stvara otporniji skrob pa kako biste povećali sadržaj, ostavite krompir da se ohladi na sobnoj temperaturi pre nego što ga pojedete", ističe nutricionistkinja.

Osim skroba, krompir ima još jednu dobrobit povezanu s kontrolom težine. Krompir vas drže duži sitim od ostalih skrobnih ugljenih hidrata, poput testenine i pirinča. U jednom istraživanju, volonteri su jeli manje kalorija kada se krompir konzumirao kao deo obroka, iako nije bilo ograničenja u veličini obroka.

Istraživanje objavljeno u časopisu Clinical Nutrition 2020. razmatralo je uticaj krompira u odnosu na pirinač u sklopu mešovite večere na regulaciju šećera nakon obroka, ali i preko noći kod osoba s dijabetesom tipa 2. Krompir je bio kuvani, pečeni ili kuvan pa ohlađen. Svaki obrok sadržao je 50 odsto ugljenih hidrata, 30 odsto masti i 20 odsto proteina. Uzorci krvi uzeti su od dobrovoljaca pre obroka, odmah nakon obroka, a zatim svakih 30 minuta tokom nekoliko sati. Učesnici u istraživanju su takođe nosili monitor glukoze kao način za procenu razine glukoze tokom sna.

Studija nije otkrila značajne razlike između krompira i pirinča niti između načina pripreme krompira. Naučnici su zaključili da je krompir prikladan za osobe s dijabetesom kada se konzumira kao deo uravnoteženog obroka i ne ometa regulaciju glukoze u krvi.

Verovatno se podrazumeva da prženje bilo čega, uključujući krompir, nije najzdravija metoda pripreme. Ali, osim toga, možda ćete se zapitati da li je, s obzirom na prehranu, bolje skuvati ili ispeći krompir. Studija iz 2020. godine proučavala je uticaj metoda kuvanja na sadržaj krompirovog skroba, vitamina C, minerala i antioksidansa. Istraživači su otkrili veće zadržavanje hranjivih materija u krompiru koji je kuvan "suvim" metodama, poput mikrotalasne pećnice ili roštilja, u poređenju s "mokrim" metodama, uključujući klasično kuvanje ili kuvanje na pari. Takođe, kad se krompir skuva, ostavljajući koru na njemu čuva se više hranjivih materija, jer ona sprečava ispiranje minerala u vodu. Studija je takođe potvrdila da je hlađenje krompira nakon kuvanja povećalo količinu otpornog skroba.

Krompir je neverovatno svestran. Možete ga poslužiti za doručak, na primer uz kajganu. Kuvane, rashlađene krompire svih vrsta možete dodati u salate, kao prilog ili međuobrok. Za večeru pečeni krompir možete napuniti povrćem pečenim u pećnici, možete čak i uključiti krompir u slatke recepte poput smutija, energetskih kuglica od krompira i slično, prenosi hrvatski portal "Živim".

Ukratko, krompir je izvor hranjivih materija, prirodna bezglutenska namirnica, koji daje energiju i ugljene hidrate s prednostima za zdravlje i performanse, zaključila je nutricionistkinja.