Kazne i smrtnost
Prema mišljenju naučnika boja Mrtvog mora se promenila zbog velikog broja algi. One se nalaze na samo u Palestini, već i u Egiptu na reci Nil. Tako da istraživači smatraju da je čuvena istorija o deset egipatskih kazni zasnovana na realnim događajima.
Iz Biblije je poznato da je Bog poslao na zemlju nesreću, jer faraon nije želeo da pusti Jevreje. Vode Nila su „postale krvave“, zatim je nastao veliki broj žaba, muva i stoka je počela da umire. Tela Egipćana su bila prekrivena raznim čirevima. Kasnije se na zemlju obrušio užareni grad i došlo je do najezde skakavaca, a zatim je nastupila tama.
Nemački biolozi i klimatolozi tvrde da se u XIII veku pre naše ere Egipat suočio sa velikom klimatskom promenom. Posle velike suše je Nil presušio, tok se usporio i nastao je veliki broj algi koje su reku obojile „krvlju“. Nakon narušavanja ekosistema brzo su se razmnožile žabe i muve, koje su prenosile infekciju. Kao rezultat svega toga porastao je broj smrtnih slučajeva ljudi i stoke.
Moguće je da su užarena kiša i egipatska tama posledica velike erupcije vulkana, kada oblaci pepela zasipaju nebo i pepeo pada na zemlju. Po mišljenju naučnika, ovo pravilo je dovelo do ozbiljnih vremenskih anomalija: povećala se vlažnost, češće su bile padavine, a skakavci su masovno migrirali.
Zaista, na severozapadu od Egipta se nalazi arhipelag Santorini gde se nekada bio aktivni vulkan. Približno pre tri i po hiljade godina on je postao aktivan i njegova moć je bila kao 200 hiljada nuklearnih bombi slične onima koje su bačene na Hirošimu. Kataklizma je postala fatalna za Kritsku i Mikensku civilizaciju, poprilično je oslabilo Hetitsko carstvo i samim tim je prekrojena politička karta Bliskog istoka.
Prošireno more
Dugo je čudo bilo tajna koja je povezana sa Mojsijem. Kada je on sa Jevrejima bežao iz Egipta, onda se, saglasno sa biblijskom Knjigom izlaska, more pred njima razdvojilo i ljudi su hodali po dnu.
Saradnici Nacionalnog centra atmosferskih istraživanja SAD i Univerziteta u Koloradu Karl Drjus i Vičin Han su pretpostavili da se u svetom tekstu govori ne o Crvenom moru već o Nilu.
Sa starojevrejskog naziv vodene arterije se prevodi i kao „crveno more“ i kao „more kamenja“. Najverovatnije je bilo reči o jezeru Manzala u istočnom delu delte reke. Ono se zaista može podeliti na dva dela.
„Stvar je u dinamici tečnosti. Vetar nosi vodu na takav način da stvara prolaz, a zatim tu vodu vraća u prvobitno stanje“, objasnio je Karl Drjus.
Naučnici su naveli da je verovatnoća pojave ovog fenomena veoma mala. Može se reći da su Izraelci imali sreće i uspeli su da prođu, dok njihovi prethodnici u tome nisu uspeli. Vidimo da su egipatske kočije zaglavljene u mekom blatu i posle nekog vremena ih je prekrio talas.
Nebeska hrana
Oslobodivši se egipatske tamnice Jevreji su na čelu sa Mojsijem 40 godina lutali po pustinji. Ljudi su umirali od žeđi i gladi. Tada je Bog rekao Mojsiju: „Udarićeš u stenu i iz nje će poteći voda i narod će je piti“. Tako se i dogodilo.
Današnji geolozi su našli objašnjenje za ovakav način pojave vode. Stvar je u to da u Sinajskoj pustinji ima mnogo krečnjaka i peščanih stena koje su porozne. U njima se skladišti kišnica. Moguće je da je Mojsije samo sa stene skinuo tanku koru ispod koje se nalazila voda.
Glad su utolili nebeskom hranom, misterioznim jelom koje je padalo sa neba i nestajalo zalaskom sunca. Postoji i verzija da je nebeska hrana u stvari gusti sok od pustinjske biljke tamaris koja u proleće daje slatku tečnost koja se brzo hladi u vazduhu u obliku bele kugle koja podseća na grad. Beduini ih i danas koriste u vidu zaslađivača.
Talentovani naslednik
Druga čuda, koja su privukla pažnju naučnika, spominju se u biblijskim pričama o Mojsijevom nasledniku i vojnom gospodaru Izraelaca - Isusu Navinu. On je nadvladao pleme Hanana koje je imalo nekoliko puta više vojnika. Po Bibliji, Sunce i Mesec su se zaustavili u odlučujućem trenutku što je veoma uplašilo protivnike Navina.
Britanski astronomi, koji su analizirali sveti tekst, su pretpostavili da je to poznata astronomska pojava. Moguće je da su je prevodioci nepravilno interpretirali.
„U starojevrejskom originalnom delu se koristi reč ‘dom’ i ‘amad’. Savremeni knjige govore o tome da je zaustavljena svetlost, mada je analiza pokazala da su tvorci biblijske knjige imali u vidu drugo: da su Sunce i Mesec prestali da sijaju“, pojašnjava autor članka Kolin Hamfis.
Drugim rečima, stvar je u pomračenju Sunca. Mesec prekriva Sunce pa se zbog toga ne vide njegovi zraci.
Biblijski tekst glasi: Sunce se nije sklanjalo sa neba „dok se narod svetio svojim neprijateljima“. Istraživači su ukazali na datum pomračenja, posle koga se nivo svetlosti nije smanjivao. Prema astronomskim proračunima to se dogodilo 30. oktobra 1207. godine pre naše ere. U Hananu je bilo moguće videti zatamnjenje u obliku prstena kada je Mesece daleko od Zemlje, ne prekriva Sunce u potpunosti i po ivicama Meseca se vidi uzak prsten.
Nauka je objasnila još jedno čudo koje je povezano sa imenom Isusa Navina, to je pad stena u naselju Jerihon. U Bibliji je ispričano da su se stene potpuno obrušile. Raskopine su pokazale da je prepreka oko najstarijeg grada na Zemlji zaista postojala ali da je nije razrušilo kopanje ili naoružanje, već zemljotres.
Naučnici još uvek polemišu kada je tačno nastupila kataklizma. Neki smatraju da je nastala 200 godina pre Isusa Navina. Međutim, niko od naučnika ne sumnja da je to „biblijsko čudo“, kao i mnoga druga, zasnovano na potpuno realnim pojavama.