Naučnici istražuju mogu li jestive biljke, kao što je zelena salata, pretvoriti u „fabrike“ vakcina sa informacijskom RNK (mRNA), tehnologijom koja se koristi u vakcinama protiv kovida 19.
Jedna od izazova te nove tehnologije je da vakcine moraju da se drže na hladnom mestu tokom transporta i skladištenja, a ukoliko naučnici sa univerziteta „Riversajd“ uspešno sprovedu projekat, to može biti prevaziđen uz mogućnost skladištenja na sobnoj temperaturi.
Nacionalna fondacija za nauku donirala je pola miliona dolara za ovaj projekat, a cilj naučnika je, između ostalog, da dokaže da biljke mogu da proizvedu dovoljno mRNA u odnosu na tradicionalnu vakcinu i da utvrde pravu dozu.
„U idealnom slučaju, jedna biljka bi proizvela dovoljno mRNA za vakcinaciju jedne osobe“, rekao je Huan Pablo Giraldo, vanredni profesor kalifornijskog Univerziteta sa odeljenja za botaniku, koji predvodi ovo istraživanje u saradnji sa naučnicima sa još dva univerziteta — „San Dijego“ i „Karnegi Melon“.
On je rekao da taj pristup testiraju na spanaću i zelenoj salati, kao i da je dugoročan cilj da ljudi to sami uzgajaju u svojim baštama.
„Poljoprivrednici bi na kraju to mogli da uzgajaju na njivama“, dodao je Giraldo.
Ključ ovog istraživanja je, kako je objavljeno na portalu Univerziteta u Kaliforniji, hloroplast za koji Giraldo kaže da je „neiskorišćeni izvor za stvaranje poželjnih molekula“.
S tim u vezi, Giraldo sarađuje sa Nikol Stajnmec, profesorkom sa „San Dijega“, čiji je tim osmislio nanotehnologije koje omogućavaju isporučivanje genetskog materijala hloroplastu.