SVET

Uzvratni udarac nametnutoj agendi Evropske unije: Uz Orbanovu Mađarsku i Srbija

Iz Brisela se već neko vreme vodi politika koja ide na štetu demografije i demografskog rasta, pa je samit u Budimpešti bio zapravo uzvratni udarac konzervativnog dela političkih snaga iz ovog dela Evrope takvoj politici, kaže politikolog Aleksandar Pavić.
Sputnik
On ovako gleda na četvrti Demografski samit u Budimpešti, na kome su premijeri Mađarske, Poljske, Češke, Slovenije i predsednik Srbije potpisali zajedničku deklaraciju u kojoj se navodi da imigracija ne bi trebalo da bude odgovor na pad nataliteta Evropske unije.
„Ovaj skup je izuzetno važan na ideološkom planu, jer je praktično bio velika kontra onome što dolazi iz Brisela već godinama, od političke korektnosti, preko priče o trećem rodu, do homoseksualizacije zakonodavstva. Zato sasvim sigurno neće ostati bez odjeka“, uveren je Pavić.

Uzvratni udarac konzervativnog dela političkih snaga iz ovog dela Evrope

Živimo, smatra politikolog, u vremenu koje je izuzetno kritično.
„Nije reč samo o demografskoj krizi u Evropi, već i o migrantskim talasima koji prete, što iz Avganistana, što iz drugih potencijalnih žarišta, koji mogu još bitnije da promene demografsku sliku Evropske unije, a koje Brisel, nažalost, ili podržava ili na njih potpuno pasivno gleda“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Kako navodi, Viktor Orban je prava politička figura za organizaciju ove vrste kontraudara briselskoj politici, jer on ne samo da čvrsto stoji na temeljima demografske obnove nacije, već i na temeljima zaštite od migranata, a što je još važnije, temeljima zaštite evropskog hrišćanskog nasleđa.

„Veliko je pitanje da li oko ovoga može da se napravi neki novi trend otpora u Evropi, neka obnova hrišćanske Evrope koja je u vremenu posle Drugog svetskog rata praktično u uzmicanju, ali je sasvim sigurno da je ovaj skup jako važan korak u tom pravcu. Takođe, kada govorimo o tendencijama iz Brisela, važno je reći da i Beograd mora sam sa sobom da se dogovori o tome da li će pratiti briselsku agendu i ovde, preko Gordane Čomić konkretno, uvodi briselske standarde koji su antidemografski, poput trećeg pola i homoseksualnih brakova, ili će se svrstati uz Orbanovu politiku ne samo na rečima, već i na delu“, ističe Pavić.

Ne može i demografski rast i treći pol

Na pitanje koliko je naša država u mogućnosti da se odupre zahtevima koji dolaze iz Evropske unije, a koji predstavljaju promociju nekih novih vrednosti i trendova koje Srbija nije baštinila, u situaciji kada je spoljna politika zemlje jasno definisana u pravcu nastavka evrointegracija, Pavić je jasan:
„Pre svega, političari ovde od 5. oktobra imaju istu mantru da Evropa nema alternativu i zato smo u poslednje dve decenije pravili jednostrane ustupke na našu štetu u mnogim oblastima, pa i u ovoj. Ali, reč je o tome što je svima jasno da EU više neće da se širi, da se tome protivi stanovništvo brojnih zemalja, čak možda i većine zemalja, kao i u vodećim prestonicama EU, pre svega u Parizu. U takvoj situaciji naši političari nemaju izgovor da nešto moraju da rade, jer je očigledno da mi ne možemo da uđemo u EU i oni nas, odnosno naše političare koji su se opredelili za evropski put bez alternative, više ne mogu time da ucenjuju. Dakle, mi to ne moramo da radimo i Srbija može i te kako da se odupre, a parafrazirao bih i Orbana koji je rekao da je Srbija sada potrebnija Evropskoj uniji, nego obrnuto.“
Mi smo ti, kategoričan je politikolog, koji možemo da podvučemo šta su naše „crvene linije“ i da ispod toga ne idemo.
„Ako smo se opredelili za demografski rast, ne može i demografski rast, i treći pol, i homoseksualni brakovi. To je kao ulje i voda, jednostavno ne ide zajedno, tako da imamo prostora da se opredelimo, imamo mogućnost, pa se nadam da je prisustvo predsednika Srbije i srpskog člana Predsedništva BiH u Budimpešti jasan signal u kom pravcu će Srbi kao narod u celini da se kreću. Dakle, da više ne živimo život i uređujemo državu po briselskom diktatu, nego u skladu sa našim interesima“, kaže Aleksandar Pavić.
Demografski samit u Budimpešti je forum na kome se političari, čelnici crkve, stručnjaci, predstavnici medija, korporativnog sektora i nauke sastaju na svake dve godine počevši od 2015, kako bi razgovarali o ključnim pitanjima koja utiču na porodice.
Komentar