„(Odluka) pokreće mnoga pitanja ne samo u suštini zaključaka ovog međunarodnog tela, već i sa stanovišta procedure i pristupa suda“, rekla je Zaharova na redovnom brifingu.
Ona je naglasila da „postoji još jedan dokaz da Evropski sud, koji se pozicionira kao međunarodni pravosudni organ, nastoji da igra političku ulogu i doprinese atmosferi rusofobije koja je postala toliko popularna u nekim zapadnim državama“.
„Potpuno je neshvatljiv stav suda koji je, u stvari, odlučio da stavi pečat na jasno ispolitizovan i više nego sumnjiv sa pravnog stanovišta zaključak nacionalnog pravosudnog organa jedne od država-članica Saveta Evrope“, primetila je Zaharova.
Ona je dodala da je nemoguće ne primetiti proizvoljna odstupanja koja je sud napravio od sopstvene prakse po pojedinačnim žalbama koje su u vezi sa međudržavnim sporovima i istakla da će pravnu ocenu odluke suda u Strazburu dati generalni tužilac Rusije.
Zaharova je podsetila da se „ranije Evropski sud za ljudska prava obavezao da neće razmatrati takve slučajeve dok ne donese odluku o ključnim pitanjima u okviru takozvane povezane međudržavne tužbe“.
„Ukrajina je 23. februara ove godine uložila devetu po redu tužbu protiv naše zemlje u vezi sa, kako su formulisali, operacijama usmerenim na eliminisanje lica koje se smatraju protivnicima Rusije u Rusiji i drugim državama – ovo je formulisana žalba Ukrajine“, navela je portparolka.
„S obzirom da Litvinjenkova žalba protiv Rusije spada u okvir ove međudržavne tužbe, zbunjuje nedoslednost suda koji je trebao da obustavi razmatranje žalbe, kao što je slučaj sa hiljadama drugih pritužbi koje se odnose na međudržavne predmete. Smatramo nedopustivim da Evropski sud primenjuje različite pristupe na identične situacije“, naglasila je Zaharova.
Danas je Evropski sud za ljudska prava proglasio Rusiju "odgovornom" za smrt bivšeg oficira FSB Aleksandra Litvinjenka, naglasivši da Rusija nije sprovela efikasnu unutrašnju istragu njegovog ubistva. Presuda je doneta na žalbu udovice Litvinjenka – Marine Litvinjenko.
Slučaj Litvinjenko
Podsetimo, bivši oficir Službe državne bezbednosti Rusije Aleksandar Litvinjenko, koji je radio za britansku službu MI-6 nakon što je pobegao u Veliku Britaniju 2000. godine, umro je u novembru 2006. godine, nedugo nakon dobijanja britanskog državljanstva, od, kako su objasnili britanski lekari, trovanja radioaktivnim polonijumom.
Velika Britanija je tvrdila da je „jedino verodostojno objašnjenje“ da iza Litvinjenkove smrti stoji Rusija, jer se on tri nedelje pre smrti sastao sa svojim bivšim kolegama – Dmitrijem Kovtunom i Andrejem Lugovojem – kako bi navodno popio čaj u centru Londona.
Britanski Skotland jard zbog toga je Lugovoja smatrao glavnim osumnjičenim i optužio ga je za Litvinjenkovo ubistvo. Lugovoj je negirao sve optužbe i nazvao suđenje „pozorišnom farsom“. Moskva je odbila da ga izruči Londonu, a takođe je više puta izjavljivala da je slučaj politizovan i da istraga nije bila transparentna.