Fijasko Lajčakove turneje: Briselski dijalog upravo je izgubio svaki smisao
Ako se prištinska strana opredelila za puni reciprocitet i nastavi sa akcijama poput aktuelne na Jarinju i Brnjku, dijalog između Beograda i Prištine gubi svaki smisao.
SputnikOvako za Sputnjik najnovije akcije Prištine komentariše nekadašnji jugoslovenski diplomata Zoran Milivojević.
Prema njegovim rečima, briselski dijalog gubi smisao po dva osnova: prvo zato što prištinska strana ne poštuje Briselske sporazume. Drugi osnov je taj što pitanje registarskih tablica, prema rečima našeg sagovornika, zapravo nameće priču o statusu Kosova i Metohije.
Briselski dijalog je izgubio smisao
„Nije suština u tablicama kao takvim, nego u statusu. Očigledna je namera i prištinske vlade i Kurtija da sprovedu svoju političku platformu, da se isključivo razgovara o statusnim pitanjima i da to bude jedina moguća platforma“, naglašava Milivojević.
U narednom periodu, pogotovo zato što na KiM slede lokalni izbori, trebalo bi očekivati da će politika nametanja strategije da se razgovara isključivo o statusu južne srpske pokrajine biti noseća, dodaje Milivojević i ističe da se u tom smislu postavljaju dva pitanja.
Prvo je da li je moguće uopšte razgovarati o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, jer dijalog o normalizaciji nije isto što i dijalog o statusu. Dijalog o normalizaciji znači razgovore o životnim pitanjima, pa i o pitanjima slobode kretanja.
Drugo pitanje, prema Milivojevićevim rečima, jeste pitanje pozicije EU kao posrednika u dijalogu.
„Ona ima mandat Ujedinjenih nacija da posreduje, ali statusno neutralno. Imajući u vidu i neke Lajčakove izjave pre puta u Prištinu, gde je govorio da na kraju dijaloga treba praktično računati sa međusobnim priznanjem, a takođe i da nema reakcija na ponašanje Kurtija, potpuno je jasno da EU nastupa isključivo sa pozicije razgovora o statusu“, kaže on.
Sva ova pitanja otvorio je Aljbin Kurti odlukom o zaustavljanju automobila sa srpskim registarskim tablicama i nametanju kosovskih tablica. Za ovu akciju prištinskog premijera veliku odgovornost snosi i onaj deo međunarodne zajednice koji podržava kosovsku nezavisnost. Ono što trenutno radi prištinska vlada, prema rečima našeg sagovornika, može da izazove dodatnu nestabilnost i u regionu, jer ne treba očekivati da će srpska strana prihvatiti nametanje ovakvog rešenja.
„Čak i nemam neku veliku dilemu da Kurti, u stvari, ima podršku i za ovakvu politiku i za ovakav pristup i da inače postoji nervoza u zapadnim krugovima koji podržavaju Kosovo što ta stvar ne ide i da je ovo jedan deo pritiska i pokušaja da se rešenje nametne po principu diktata stvari sa terena — uzmi ili ostavi“, ističe Milivojević.
Kako bi se zaustavio proces dalje radikalizacije i mogućeg ugrožavanja mira i bezbednosti, trebalo bi, smatra naš sagovornik, isposlovati suspenziju odluke prištinske vlade. Tek tada bi se stvorili uslovi za dalji dijalog o normalizaciji odnosa — u sadašnjim okolnostima, to je teško i nisam optimista, zaključuje Milivojević.
Lajčakovi napori torpedovani akcijom Prištine
Utisak da je briselski dijalog izgubio smisao odavno postoji, kaže istoričar Saša Adamović.
„Ono što je počelo Briselskim sporazumom, nastavilo se mučnim procesom dijaloga između Beograda i Prištine, tokom kojeg Priština nije želela da ozbiljno pregovara, realizuje dogovoreno, već je čekala trenutak u kome bi Srbija bila naterana da prihvati nezavisnost Kosova. Videli smo da je još od taksi koje je uvodila vlada Ramuša Haradinaja, pa do današnjeg dana kada Aljbin Kurti ukida srpske tablice, sve bilo u funkciji pritiska na Beograd, da se Srbija slomi i prizna ono što nikada neće uraditi“, ističe on.
Osim u kratkom periodu, kada je Ričard Grenel pokušao da reši kosovsko pitanje bez prejudiciranja statusa južne srpske pokrajine, oni koji moderiraju dijalog između Beograda i Prištine, SAD i EU, ne preduzimaju ništa kako bi Priština ispunila preuzete obaveze, dodaje Adamović. Priština se, nakon Grenelovog napuštanja pozicije posrednika, vratila politici koja od Beograda želi da iznudi priznanje kosovske nezavisnosti, a briselski dijalog se pretvorio u, kako naš sagovornik kaže, mučenje.
„Sve dok oni koji stoje iza projekta nezavisnog Kosova, a to su vodeće države EU i SAD, ne pronađu način da nateraju Prištinu da se vrati za pregovarački sto, da se bavi rešavanjem konkretnih, svakodnevnih problema, nikakvog ozbiljnog dijaloga ne može biti i on je u ovom trenutku izgubio svaki smisao“, smatra Adamović.
Želja Miroslava Lajčaka da, posetom regionu, obnovi dijalog između Beograda i Prištine, akcijom prištinskih vlasti na Jarinju i Brnjku je torpedovana, zaključuje on.