„Koliko vidimo Amerika vrši jak uticaj na sve odluke koje donose ukrajinske vlasti. Stoga nam je jasno da bi Vašington mogao da izvrši dovoljan uticaj, međutim, po pitanju Minskog sporazuma nikakvog uticaja nije bilo“, kazao je on.
Peskov je takođe rekao i da je Kremlj saglasan sa izjavom nemačke kancelarke Angele Merkel da je progres po pitanju Minskog sporazuma nepostojeći.
„Međutim, da bi se bilo šta pomerilo sa mrtve tačke potrebno je izvršiti pritisak na Kijev kako bi Ukrajina ispunila svoje obaveze“, naglasio je.
Prethodno je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao da su pozivi ukrajinske strane na hitan sastanak u „normandijskom formatu“ i istovremeno odbijanje da poštuju Minske sporazume – „spoljnopolitička šizofrenija“.
On je naglasio da sastanak u „normandijskom formatu“ nema smisla dok se ne utvrdi da će se na njemu razgovarati o primeni Minskih sporazuma.
Minski sporazumi
U Minsku su 12. februara 2015. godine održani pregovori lidera država „normandijske četvorke“. Minski sporazumi za rešavanje situacije na istoku Ukrajine predviđaju prekid vatre, povlačenje teškog naoružanja sa kontakt linije i ustavnu reformu čiji bi ključni elementi trebalo da budu decentralizacija i usvajanje zakona o posebnom statusu Donbasa.
Plan još uvek nije ispunjen, jer ukrajinski političari neprekidno odlažu njegovu primenu i čak izjavljuju da on ima samo savetodavan karakter, a ne i obavezujući. Ruski stav je da ne postoji alternativa Minskim sporazumima.