Prema njegovim rečima, tema ilegalnih migranata nastala je nakon što je NATO bombardovao Libiju i uništio libijsku državnost.
„Ilegalni migranti su krenuli na sever kroz bombardovanu Libiju i kada je Evropska unija shvatila da je taj teret pretežak za nju, počela je da poziva sve ostale da podele breme odgovornosti za sudbinu tih migranata. Ne nameravamo da delimo breme odgovornosti za ono što nismo podržali, već osudili“, istakao je ruski ministar spoljnih poslova.
S tim u vezi, Lavrov je rekao da su postupci Zapada pretvorili Libiju „koja je bila jedna od najstabilnijih u najprosperitetnijih u socijalnom planu, u crnu rupu“.
„Stoga Zapad mora da shvati da će, verovatno, ljudi bežati iz mesta koje je on hteo da usreći svojom demokratskom misijom ako nastavi sa avanturama poput iračke i libijske, sa aktivnostima koje nakon 20 godina prisustva NATO-a u Avganistanu nisu donele ništa dobro, niti smirile tu situaciju“, objasnio je.
O novoj avganistanskoj vladi
Govoreći o situaciji u Avganistanu, ministar je rekao da je prošlo malo vremena da se izvede zaključak o novoj avganistanskoj vladi.
Diplomata je istakao Moskva ne nameće nikakve uslove pokretu „Taliban“ (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji), da pozdravlja obećanja koja je pokret dao, kao i da prati njihovu realizaciju.
Zašto je Rusija u kontaktu sa talibanima
S tim u vezi, objasnio je da Rusija održava kontakte sa talibanima o pitanjima koje se pre svega tiču eliminisanja bilo kakvih rizika po zemlje Centralne Azije.
„Naravno, za sada je prošlo premalo vremena za donošenje konačnih zaključaka. Ali u ovoj fazi, ponavljam, održavamo kontakte sa njima o aktuelnim pitanjima, prvenstveno onim koji se tiču uklanjanja bilo kakvih rizika po naše susede iz Srednje Azije“, dodao je.
O mogućnosti priznanja talibana
Istovremeno, Lavrov je ponovio da niko ne žuri sa zvaničnim priznanjem talibana.
„Nijedna zemlja za sada nije priznala talibane. Svi govore da treba održavati kontakte sa njima kada je reč o aktuelnim pitanjima, pre svega, bezbednosnim, pitanjima poštovanja ljudskih prava, obezbeđivanja normalnog funkcionisanja diplomatskih predstavništava. Ali još uvek niko ne žuri sa zvaničnim priznanjem“, rekao je šef ruske diplomatije novinarima.
Podsetimo, početkom avgusta, kada su američke snage počele povlačenje iz Avganistana, talibani su pojačali su ofanzivu protiv vladinih snaga.
Militanti su 15. avgusta ušli u glavni grad i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom, a 16. avgusta su objavili da je rat u Avganistanu završen i da će državno uređenje biti određeno u bliskoj budućnosti. U noći 31. avgusta američka vojska napustila je aerodrom u Kabulu, čime je prekinuto skoro 20-godišnje američko vojno prisustvo u Avganistanu.
Talibani su 6. septembra objavili da je i Pandžšir, poslednja od 34 avganistanske provincije, prešao pod njihovu kontrolu. Sledećeg dana objavljen je sastav privremene vlade Avganistana: na njenom čelu će biti Muhamed Hasan Ahund, koji je tokom prve vladavine Talibana bio ministar spoljnih poslova i nalazi se pod sankcijama UN.