Đoković je takvu strategiju promovisao ove godine, gotovo da je postalo pravilo da kreće duele iz „hendikepa“, naročito protiv mlađih rivala.
Jedan od njih je Aleksandar Zverev, sjajni Nemac ruskog porekla koji je njegov rival u polufinalu US opena.
Boris Beker, bivši Đokovićev trener, izjavio je da je za analizu tog meča neophodno više od pukog gledanja trenutnog turnira.
„Ne možete samo da gledate aktuelan turnir, tenis ne funkcioniše tako, uvek morate da pogledate šta se desilo ranije“, naveo je Beker.
I nastavio.
„Đoković igra za tenisku i sportsku istoriju, Zverev pokušava da osvoji prvi Grend slem trofej i te činjenice igraju glavnu ulogu. Zverev jeste izgubio samo jedan set na ovom US openu, ali je sve to sekundarno kada se dođe do polufinala“.
Beker je naveo da Đoković ponekad uzima više vremena da uđe punom snagom u meč.
„Đoković ima drugačiju igru, on vas dovede do nervoze zbog pomisli o dužini mečeva. Njegovi protivnici su uvek jaki na početku meča, ali Novaka to ne zanima. Novak zaista kreće punom snagom tek posle sat i po ili dva, a onda završava mečeve jako. To je gotovo njegova strategija, da unervozi rivala i onda ga pobedi“, istakao je Beker.
O tome je ranije govorio i Endi Rodik, daleko slikovitije , tokom meča sa mladim Amerikancem Džensonom Bruksbijem.
„Novak ti prvo uzme noge, a onda i dušu. Obećavam vam jednu stvar, kako se meč bude nastavljao, Novak će ovom klincu naneti najveći fizički bol ikada. Sat i po igre i vidimo da mali ima probleme sa telom. Svi znamo da će Novak to iskoristiti...“, istakao je Rodik.
Međutim, u polufinalu olimpijskog turnira dogodilo se obrnuto, Đoković je startovao odlično, ali je u drugom setu pao.
Zapravo, Zverev je tada krenuo na sve ili ništa, nije imao nikakvu zadršku, „lopatao“ je udarce i uveo Đokovića u težak položaj.
Novak je bio iscrpljen, nije uspevao da pronađe momenat za vraćanje u ritam i relativno glatko je izgubio.
Zverev ima recept kako pobediti Đokovića, možda je i jedini teniser na svetu sa takvom veštinom pa bi eventualni Novakov pokušaj da zaigra na „svoju taktiku“, o kojoj je govorio Beker, mogao da bude mač sa dve oštrice.