Posetom Beogradu, gde se sastao sa patrijarhom srpskim Porfirijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Šmit pokušava da anulira postupke svojih prethodnika na mestu visokih predstavnika međunarodne zajednice za BiH. A pre svega Valentina Incka, čija je odluka o nametanju izmena krivičnog zakona BiH unazadila već ionako loše odnose u BiH, kaže politikolog iz Banjaluke Vojislav Savić.
Na pitanje može li Šmitova beogradska turneja da utiče na to da on povuče Inckov nametnuti zakon, naš sagovornik odgovara da uprkos Šmitovim izjavama u kojima kritikuje bošnjačku političku elitu i uprkos poseti Beogradu, ne treba gajiti nikakva pozitivna očekivanja dok se ne budu videli konkretni rezultati.
Povlačenje odluke Valentina Incka je uslov svih uslova za početak bilo kakvog dijaloga između Republike Srpske i Kristijana Šmita, smatra on.
„Uvođenje verbalnog delikta na takav način nije nešto preko čega bi moglo tek tako da se pređe“, izričit je Savić.
Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije smatra da bi Šmit morao da povuče Inckovu odluku pre bilo kakvog otpočetog dijaloga kao znak dobre volje.
Ukoliko ne povuče Inckov zakon, svaka Šmitova poseta ostaće na nivou povremenih sastanaka na kojima ništa suštinski neće bit dogovoreno, niti će on moći da poboljša svoju poziciju unutar BiH u odnosima sa predstavnicima konstitutivnih naroda, zaključuje Gajić.
Tokom posete Beogradu, Kristijan Šmit, čije je postavljenje za visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH upitno za Rusiju, Kinu i Republiku Srpsku koje ne priznaju njegovu legitimnost, prvo se sreo sa patrijarhom, sa kojim je, kako stoji u saopštenju Šmitove kancelarije, razmenio mišljenja o situaciji u BiH i regionu, dogovorivši se da ostanu u daljem kontaktu.
Sa predsednikom Vučićem, Šmit se sastao u vili „MIR“, a srpski predsednik, kako stoji u saopštenju Predsedništva, istakao je da su predstavnici međunarodne zajednice neretko jednostrano posmatrali stvari u Bosni i Hercegovini i regionu, kao i da od Kristijana Šmita očekuje nepristrasan i izbalansiran pristup. Srbija poštuje integritet i celovitost BiH, baš kao i celokupnost i integritet Republike Srpske u okviru BiH, dodao je srpski predsednik.
Šmit je naveo da je funkcionalnost države Bosne i Hercegovine neophodan faktor kako bi se dosegao stepen na kojem joj više neće trebati međunarodna supervizija, kao i za napredak ka EU integracijama.