Milivojević ovako komentariše izjavu japanskog ministra spoljnih poslova Tošimicua Motegija da će se ministri spoljnih poslova G7 sastati sa svojim kolegama iz Kine i Rusije 8. septembra, kako bi razgovarali o zajedničkom odgovoru na krizu koja je nastala nakon američkog povlačenja iz Avganistana, na koju je usledio odgovor portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove da je Rusija dobila signale o sastanku od strane Pariza i Berlina, ali da nije bilo razgovora o tome da će on biti održan u formatu G7.
Prema Milivojevićevim rečima, iz ovog poziva je jasno da G7 želi sebe da predstavi kao ključni svetski faktor u rešavanju otvorenih globalnih pitanja, što Avganistan svakako jeste.
Pokušaj G7 da podele odgovornost za krah u Avganistanu
„Njihov poziv Moskvi i Pekingu pre svega predstavlja potvrdu da je svet multipolaran i da se bez Kine i Rusije ne mogu rešavati globalne stvari, dok je sa druge strane to i evidentan pokušaj da se podeli odgovornost, odnosno da se skine ključna odgovornost sa Sjedinjenih Američkih Država i zapadnih sila koje su i proizvele krizu u Avganistanu“, ocenjuje Milivojević.
Kako kaže, zapadne zemlje žele da se oslobode tereta isključive krivice za krizu koja je nastala, a da saniranje krize podele i prepuste nekim drugim, uticajnim državama koje ne snose nikakvu odgovornost za ove događaje.
G7 se, dodaje naš sagovornik, postavlja iz pozicije nekoga ko želi da bira ko će biti uključen u rešavanje situacije u Avganistanu, uprkos tome što je tamošnju krizu nemoguće rešavati bez čitavog niza drugih zemalja.
UN ključni forum za rešavanje avganistanske krize
„Ne može se govoriti o posledicama avganistanske krize, a da nemate u vidu izbeglice, pa samim tim i jednu Tursku i jedan Iran, ali oni Iran ne zovu jer ga gledaju kao nekoga ko je na drugoj strani. Isto tako, ne možete govoriti o političkom stanju u Avganistanu bez jednog Pakistana. Grupa 7 svakako ne može uzeti prerogative da bude svetska vlada koja će odlučivati i verujem da bi pravi forum za rešavanje pitanja Avganistana trebalo da bude na nivou Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti. Mir i bezbednost u svetu treba da se vrate tamo gde to Povelja UN nalaže, a UN i Savet bezbednosti već imaju mandat celog čovečanstva za takve stvari i mehanizme kojima mogu da organizuju najbolje moguće postavljanje prema ovoj situaciji“, kaže Milivojević.
Kako dodaje, Grupa 7 u kojoj su SAD, Velika Britanija, Japan, Nemačka, Francuska, Italija i Kanada, neargumentovano se predstavlja kao svetski forum najbogatijih zemalja koji ima nadležnost za rešavanje globalnih pitanja.
„Bilo bi prirodno da prvo vrate Rusiju u punopravno članstvo, kao i da uključe Kinu u taj forum za koji tvrde da je forum najbogatijih država sveta i koji po tom osnovu ima neki prećutni mandat da vodi brigu o globalnim odnosima i poslovima. Samo u takvom formatu je moguće razgovarati o gorućim svetskim pitanjima, na jednakim osnovama, dakle, ako se Rusija vrati, a Kina integriše u tu grupu“, zaključuje naš sagovornik.