„U potpunosti se slažem da čitava međunarodna zajednica, uključujući Rusiju i Kinu, mora da radi na sprečavanju Avganistan da postane mesto gde terorističke grupe mogu slobodno da deluju i pripremaju, organizuju, planiraju i finansiraju napade na naše zemlje“, objasnio je Stoltenberg.
Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse primetio je da su ključni faktor „iznenadnog kraha“ vlade predsednika Ašrafa Ganija pogrešni proračuni političkih i vojnih lidera zemlje.
Stoltenberg smatra da Kabul „nije imao jasne planove za odbranu zemlje“, a avganistanski vojnici „nisu dobijali ni platu ni municiju“.
Istovremeno, prema njegovim rečima, „nakon značajnih investicija u avganistanske snage bezbednosti“ tokom 20 godina bilo je „razumno očekivati“ da će oni moći duže da se odupru talibanima.
Početkom avgusta talibani (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) su pojačali ofanzivu protiv vladinih snaga u Avganistanu. Oni su 15. avgusta ušli u glavni grad i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom, a 16. avgusta su objavili da je rat u Avganistanu završen i da će državno uređenje biti određeno u bliskoj budućnosti. Jedina pokrajina koja nije pod njihovom kontrolom je Pandžšir severoistočno od Kabula.