Učestvujući na Bledskom strateškom forumu Komšić je naveo da odustajanje od koncepta konstitutivnosti ima svoje pravno, političko i moralno opravdanje.
„Kada je reč o pravnom aspektu, ne može se gubiti iz vida činjenica da je Evropski sud za ljudska prava u slučajevima ‘Zornić’, kao i ‘Sejdić i Finci’ jasno naglasio da se na konstitutivnost moralo pristati zbog činjenja genocida i etničkog čišćenja i da je toliko godina posle sukoba došlo vreme da se uvede potpuna demokratija“, rekao je on, preneli su sarajevski mediji.
Prema njegovim rečima, prigovori da postoje apelacije pred Ustavnim sudom BiH podnete pre dvadeset godina, koje u skladu sa postojećim Ustavom utvrđuju postojanje konstitutivnosti, ne govore ništa protiv zahteva Evropskog suda za ljudska prava za odbacivanjem konstitutivnosti, već, kako je ocenio, čak suprotno od toga.
„Evropske presude donete posle tih apelacija imaju prednost, jer Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava u tome smislu ima prednost“, istakao je Komšić.
On smatra da je odbacivanje konstitutivnosti „međunarodna obaveza BiH, jer se moraju poštovati presude iz Strazbura“.
„S političkog stanovišta gledano, konstitutivnost je etnički koncept koji svoje ishodište pronalazi u političko – pravnim odnosima bivšeg SSSR-a, u tzv. ‘narodnoj demokratiji’, i taj koncept je bio zastupljen i u bivšoj državi, koja je kao i socijalizam i njena ideologija, propala“, naveo je Komšić.
Prema njegovim rečima, Ustav BiH, definisan Dejtonskim sporazumom, je kompromis između zapadne građanske demokratije, pa i američke demokratije, s jedne strane, i konstitutivnosti kao zaostavštine komunizma, s druge strane.
„To je privremeni kompromis između građanskog i etničkog koncepta“, ocenio je Komšić.
Na kraju je istakao da s moralne tačke gledišta, nema ništa loše u tome da se konačno umesto odlučivanja po etničkom principu, koje je dominantno u BiH, uvede demokratsko odlučivanje, prenosi Nedeljnik.
„Društvo u kojem postoji etnički kriterij, primera radi pri zapošljavanju, gde se gleda na etničku, a shodno tome i stranačku pripadnost, a ne gleda se na sposobnost građanina kao pojedinca, takvo društvo ne može napredovati. Može napredovati samo ono društvo u kojem se etničko poštuje kao identitet, ali se ne uzima kao bilo kakav kriterij, u bilo čemu“, naglasio je predsedavajući Predsedništva BiH.