Tvrđava EU: Evropa opasana bodljikavom žicom

Više od polovine država članica EU podiglo je na granicama fizičke barijere kako bi osigurale svoju teritoriju, pokazalo je istraživanje nemačke agencije DPA

Budući da će iz Avganistana verovatno stići još ljudi, mnoge članice obećavaju da će dodatno ojačati postojeće ograde i zidove.

Prošle nedelje u Poljskoj su počeli radovi na izgradnji ograde na granici s Belorusijom dugoj 400 kilometara kako bi se sprečili ilegalni prelasci granice. Ograda će biti duga 190 kilometara, uz 130 koliko je već zaštićeno bodljikavom žicom. Gotovo 1.500 vojnika trenutno je raspoređeno na granici, a očekuje se još 500.

Ograda s bodljikavom žicom proteže se duž cele mađarske granice sa Srbijom. Projekt premijera Viktora Orbana, opremljen dronovima i termografskim kamerama, koštao je gotovo 1,5 milijardi evra i sagrađen je 2015. Jeftinija verzija s bodljikavom žicom podignuta je na granici s Hrvatskom.

Austrija je sagradila ogradu dugu 4,4 kilometra na granici sa Slovenijom 2015. Ograda, koja je delom uklonjena kako bi mogli da prolaze izletnici, presekla je šengensku zonu u kojoj je putovanje dopušteno bez provera na granici.

Gotovo polovina od 500 kilometara duge granice s Hrvatskom pokrivena je ogradom s bodljikavom žicom. Hrvatska je članica EU, ali nije u Šengenu i nalazi se na balkanskoj ruti migranata prema srednjoj Evropi.

Grčka vlada trudi se da spreči migrante da prelaze spoljnu granicu EU s Turskom duž reke Marice, tako što je podigla 27 kilometara ograda na plitkim delovima, uz 11 kilometara postojećih barijera. Ograde nadgledaju termografske kamere, dronovi…Bodljikava žica postavljena je i na graničnom trouglu između Bugarske i Turske kako bi se sprečilo krijumčarenje ljudi, a podignuta je i ograda duga 34 kilometara duž granice sa Severnom Makedonijom.

Vlada južnog Kipra sagradila je ogradu s bodljikavom žicom koja prolazi kroz podeljeni glavni grad Nikoziju. Trebalo bi da spreči dolazak migranata u EU iz Turske preko nepriznate Turske Republike Severni Kipar.

Bugarska je od 2017. duž cele granice s Turskom duge 259 kilometara podignula ogradu s bodljikavom žicom i termografskim kamerama. Zbog krize u Avganistanu, vlada je naredila vojsci da pomaže u kontroli granica.

Viljnus je objavio da gradi ogradu duž granice s Belorusijom dugom 508 kilometara kako bi sprečio ilegalne prelaske. Ograda će biti završena 2022. Barijere već postoje duž granice s ruskom enklavom Kalinjingradom, koje su podignute u trenutku jačanja napetosti s Rusijom 2017.

Riga je rasporedila bodljikavu žicu duž 37 kilometara granice sa Belorusijom. Letonija takođe gradi ograde duž ruske granice, premda još nisu završene.

Talin gradi 115 kilometara dugu ogradu duž granice s Rusijom, a radovi bi trebalo da budu završeni do 2026, rekao je ministar unutarnjih poslova Kristian Jani.

Norveška je podigla ograde na granici s Rusijom nakon što su 2015. brojni migranti ušli u zemlju biciklom.

Britanska vlada uložila je milione u izgradnju zidova i ograda kod francuskog lučkog grada Kalea kako bi sprečila migrante da prelaze u Britaniju. London i Pariz nedavno su se dogovorili da će dodatno pojačati kontrolu granica.

Španska vlada je 1990-ih podigla ograde oko severnih afričkih enklava Seute i Melile koje ih dele od Maroka. Barijere, koje su duge osam,odnosno 12 kilometara, postepeno su pojačane. Sada su visoke deset metara, sastoje se od dve paralelne ograde s mrežom čeličnih kablova koje nadziru termografske kamere, prenosi Jutarnji list.