Na meduze možete naići u morima širom sveta. One su jedne od najstarijih životinja sa više organa i nastanjuje našu planetu 500 miliona godina.
Postoje različite vrste meduza, ali jedna od najzanimljivijih je besmrtna meduza. Turritopsis dohrnii je vrsta bez maksimalnog životnog veka.
Kako se hrane?
Čak i besmrtne vrste moraju da jedu. Njihove regenerativne sposobnosti nemaju mnogo veze sa njihovom ishranom.
Meduze imaju samo jedan otvor na telu kroz koji se odvija sva prerada hrane. Pošto meduze nemaju mozak i srce, čitav proces hranjenja je mnogo pasivniji u poređenju sa drugim životinjama. Ishrana besmrtnih meduza sastoji se od planktona, ikre, larvi i drugih sićušnih morskih stvorenja. One ne traže hranu aktivno, već je hvataju pipcima.
Ti isti pipci mogu da oslobode smrtonosne količine otrova koji može da ubije plen pre nego što ga progutaju. Neke veće meduze mogu da love i životinje poput rakova i ribe, pa čak i drugih vrsta meduza.
Odakle dolaze?
Veruje se da besmrtne meduze dolaze iz Pacifika, ali se sada žive u toplim tropskim morima i okeanima širom sveta. Do nekih od ovih mesta nije mogle stići nošene strujama, zato mnogi naučnici sumnjaju da su razlog rasprostranjenosti ove vrste brodovi. Meduze se pričvršćuju za trupove ili ulaze kroz balastnu vodu unutar broda i šire se po celom svetu.
Da li su zaista besmrtne?
Turritopsis dohrnii tehnički nisu besmrtne, ali ni ne umiru. Najjednostavnije objašnjenje je regeneracija, vrsta procesa koji je najbliži pojmu besmrtnosti u našem životinjskom carstvu.
Kada besmrtna meduza naiđe na opasnost ili šta što joj ugrožava život (glad, promena temperature), ona se vraća u fazu polipa. To je jedinstveni mehanizam koji se naziva transdiferencijacija i omogućava ovoj meduzi da „prevari“ smrt i ostane živa. Novo telo je genetski identično prethodnom, ali je i dalje novo, prenosi „Nacionalna geografija“.
To je nešto kao kada bi leptir nebrojeno puta mogao ponovo da se vrati u čauru, pa ponovo izađe iz nje kada prođe opasnost.