Talibani oporezuju teritorije koje kontrolišu, tražili su svoj deo i od transportnih kompanija i mobilnih operatera, a u isto vreme su dobijali novac od Pakistana i država Persijskog zaliva. Zarađivali su više od milijardu i po dolara godišnje.
Da li je to dovoljno da se napuni državna kasa?
U Avganistanu neće biti narkotika
„Neće se proizvoditi narkotici niti će biti krijumčarenja. Avganistan nije više zemlja gde se uzgaja opijum“, izjavio je predstavnik talibana Dabihula Mudžahid i dodao da je potrebna pomoć iz inostranstva.
Slična obećanja su se čula i ranije. Tokom 2000. godine islamisti, koji su dobijali priznanje na međunarodnoj areni, zabranili su da se gaji mak i uništavali su polja. Tako da se trgovina narkoticima smanjila. Međutim, kada su se Amerikanci uvukli u Avganistan i militanti izgubili vlast, trgovina opijumom, heroinom i metamfetaminom je ponovo procvetala.
Kancelarija Ujedinjenih nacija za kontrolu narkotika i kriminala smatra da je Avganistan najveći proizvođač opijuma u svetu. Prošle godine se rod maka povećao za 37 procenata. Ukupna površina te kulture je 263.000 hektara, što je apsolutni rekord.
Biznis sa narkoticima donosi talibanima, prema podacima Kancelarije UN, 400 milijardi dolara godišnje.
Dugo je to za njih bio osnovni izvor prihoda, međutim, poslednjih godina se situacija promenila, islamisti su diversifikovali svoju ekonomiju.
Koji su još prihodi talibana?
Jedan od lidera pokreta mula Muhamed Jaku, sin osnivača pokreta Muhameda Omara, je tražio da se pronađu novi izvori finansiranja. Militanti su počeli da zauzimaju regione koji su bogati mineralnim resursima.
U Avganistanu postoje mnoga rudna bogatstva, kao što je bakar, boksit, rude gvožđa, mermer i deficitni litijum, a ima i zlata. Procenjuje se da je vrednost nekoliko biliona dolara. Mnoga rudna bogatstva još uvek nisu otkrivena. Ona koja su se našla u rukama militanata su donosila nešto više od 460 miliona dolara godišnje. Prema svedočenjima novinara „Fajnenšnal tajmsa“ najveći kupci su kompanije iz Kine, Pakistana i Ujedinjeni Arapskih Emirata.
Ujedinjene nacije su u maju saopštile da je godišnji prihod talibana od 300 miliona do 1,6 milijardi dolara. Samo su od poreza prošle godine prikupili 160 miliona dolara. Preuzimajući provincije islamisti su opustošili lokalne blagajne, uzimali naoružanje i oklopna vozila, kao i novac od kompanija i stanovništva.
Talibani su uveli porez od deset procenata i naplatu za komunalne usluge, dva miliona dolara su imali samo od naplate struje, tražili su novac za tranzit tereta i trudili se da budu upleteni u svaki biznis. Druga stavka su isporuke goriva, cigareta, hrane, lekova i najneophodnijih predmeta.
Pored toga talibanima pomoć dolazi i iz inostranstva. Kako je pojasnio novinar „Bi-Bi-Si Njuza“, oko 500 miliona dolara godišnje dobijaju od sponzora iz država Persijskog zaliva: Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara.
Prve poteškoće
„Talibani su sagradili finansijsku imperiju, ali će se sve poljuljati kada budu na čelu vlade“, prognozirali su zapadni mediji. Tako se i dogodilo. Islamisti, koji su do tog trenutka vladali isključivo sivim sektorom ekonomije su se već susreli sa prvim poteškoćama.
Građani nisu verovali obećanjima nove vlade i pohrlili su u banke kako bi uzeli svoju ušteđevinu, naveli su dopisnici „Blumberga“ koji su radili u Kabulu. To je predstavljalo jak udarac na ekonomiju. U bankomatima nestaje novca i cene rastu velikom brzinom. Na primer, brašno i ulje su poskupeli tri puta. Ulice su ostale bez ljudi i većina apoteka je zatvorena.
„Bankarski sistem je paralizovan. Avganistan je država koja zavisi od uvoza. Izvoze robu u vrednosti od 870 miliona dolara, a uvoze u vrednosti od 8,6 milijardi dolara. Talibani moraju da hrane narod i da održavaju državni aparat“, pojasnio je naučni saradnik Instituta orijentalistike Ruske akademije nauka, direktor Centra za istraživanje savremenog Avganistana Omar Nesar.
Zahvaljujući međunarodnoj pomoći talibani su pokrivali 75 procenata državnih troškova. Kabul je dobijao više od četiri milijardi dolara godišnje. Od sada neće moći da računaju na taj novac.
Prema rečima direktora Centralne banke Avganistana Adžmala Ahmada, koji je pobegao iz države, veći deo sredstava koje je akumulirala prethodna vlast se nalazi van Avganistana. U Sjedinjenim Američkim Državama se čuva sedam od devet milijardi dolara deviznih rezervi. Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena planira da zamrzne te aktive.
Avganistanu preti porast inflacije, devalorizacija nacionalne valute i rast siromaštva. U slučaju da vlada ne bude svetski priznata sledi izolacija. Međutim, Omar Nesar smatra da će države regiona uskoro početi dijalog sa talibanima. To znači da je moguće da će se pojaviti novi izvori prihoda za režim.