Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i hrvatski predsednik Zoran Milanović prihvatili su Dodikov predlog o uključivanju njihovih zemalja kao posrednika u pregovore dva entiteta i tri konstitutivna naroda o rešavanju sudbinskih pitanja vezanih za budućnost bivše jugoslovenske republike.
Milanović je ideju prihvatio, doduše, uz ogradu da je Dodikov predlog „dobronameran, ali nerealan“ jer se oko njega nisu složili druga dva člana predsedništva, kao ni najuticajnija politička ličnost bošnjačkog političkog neba, predsednik SDA Bakir Izetbegović, koji odbija svaki razgovor na temu reformi u BiH.
Turska želi stabilnu Bosnu
Turska, prema rečima Miloša Šolaje, profesora na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, ima veliki interes da jugoistok Evrope bude stabilan, jer to je najšira kopnena veza Turske sa EU. Sa druge strane, za Hrvatsku je vrlo važna stabilnost BiH jer Hrvati su jedan od konstitutivnih naroda ove države.
31 Avgust 2021, 09:00
Govoreći o Erdoganovim motivima da podrži Dodikov predlog, Šolajin kolega, stručnjak za međunarodne odnose Željko Budimir podseća da Turska i EU njenim pojedinim članicama ne dele isti pogled na svetsku politiku.
„Erdoganov cilj je stabilizacija, interes je u tome da se Turska vrati u BiH kao afirmativna sila koja bi pomogla prevazilaženju krize. I u dosadašnjem ponašanju Turske, što na prvi pogled ne izgleda tako, imate konstruktivnije ponašanje prema svim stranama u BiH u proteklim krizama nego što je to bio slučaj sa Zapadom koji gura jednu priču ne obazirući se na interese Srba i Hrvata, koji se, a posebno Hrvati, nalaze u majorizovanom položaju“, objašnjava Budimir.
Naš sagovornik navodi da se tokom prethodnih kriza, iz izjava turskih političara nije moglo naslutiti da se Ankara eksplicitno zalaže za promenu Dejtonskog sporazuma. Turska nikada nije bila involvirana u nametanje odluka na osnovu bonskih ovlašćenja. Iza odluka visokog predstavnika uvek su stajali Vašington, Brisel ili neka od drugih zapadnih država.
„Sa Turskom to nije slučaj, iako je ona u generalnoj politici pratila ta rešenja koja su se događala uvek na štetu Republike Srpske. Ali, to ipak nisu bili njeni procesi, to su bili procesi koje je ona pratila“, napominje Budimir.
Turska sebe vidi kao državu van evropskog kruga koja bi svojim autoritetom pomogla prevazilaženju krize, čime, između ostalog, potvrđuje svoj status u međunarodnom sistemu država, dodaje on.
Osim što su Hrvati konstitutivni narod u BiH, hrvatska pozicija u BiH i entitetu FBiH su, prema Budimirovim rečima izigrani.
„Hrvati nisu više u prilici da kroz postojeći izborni zakon biraju svoje predstavnike u zajedničkim institucijama. Videli smo šta se desilo na poslednjim izborima, kada je bošnjačkim glasovima izabran hrvatski član Predsedništva, tako da je Milanovićeva izjava upravo u tom tonu – da Hrvatska treba da bude prisutna u eventualnim razgovorima o statusu Hrvata koji u ovom trenutku trpe možda i najveću štetu od bošnjačke politike, pošto se nalaze u zajedničkom entitetu sa Bošnjacima“, smatra Budimir.
Izetbegović ne želi stabilnost u BiH
Motive Bakira Izetbegovića da odbije svaki razgovor na temu budućnosti BiH, Šolaja objašnjava bošnjačkim nacionalnim ciljeva postavljenih krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka koji se svode na centralizaciju i unitarizaciju BiH.
„Ukoliko bi se desio dijalog koji bi BiH postavio kao stabilnu zemlju jugoistoka Evrope, to bi značilo kraj takvih politika i značilo bi definisanje postojeće unutrašnje strukture i odnosa u BiH. Isti je razlog, što je apsolutno apsurdno, zbog čega Bakir Izetbegović nastoji da međunarodna zajednica ostane u BiH kao neko ko usmerava njene unutrašnje i spoljne politike i svake druge odnose“, ističe Šolaja.
Kada bi se, uz pomoć sa strane, BiH stabilizovala na osnovama unutrašnje saglasnosti i dogovora, ova država više bi bila okrenuta ekonomskom razvoju i socijalnoj stabilizaciji – do se to ne desi, u BiH će stalno tinjati kriza i Bakir Izetbegović će nastojati da takvo stanje i dalje koristi za ostvarivanje svojih ciljeva, zaključuje on.
Da je bošnjački cilj unitarizacija BiH pominje i Budimir i dodaje da bošnjačka politička elita taj cilj pokušava da ostvari putem narativa o građanskom društvu i demokratizaciji države.
„Oni očekuju nametanje rešenja u narednom periodu od čoveka koji se predstavlja kao visoki predstavnik, nelegalno i nelegitimno izabranog, i da na taj način BiH reformiše svoj ustav i politički sistem. To je jako opasno za BiH. Dejtonski sporazum je minimum za opstanak BiH, a on se stalno derogira“, komentariše Budimir.
Predlog za posredovanje Srbije, Turske i Hrvatske u razgovorima o budućnosti BiH, Milorad Dodik izneo je nakon sastanka članova Predsedništva BiH sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, koji je prošle nedelje posetio Sarajevo.