Analitičari centralne banke su do ovog zaključka došli analizirajući najznačajnije investicije u infrastrukturi. Pre svega izgradnju beogradskog metroa, komunalnu infrastrukturu, pruge Novi Sad–Subotica i Beograd–Niš–Skoplje, auto-puteve i brze saobraćajnice. Ukupnu vrednost svih projekata procenili su na oko 25 milijardi evra, pri čemu svakako postoji mogućnost da taj iznos bude i veći, usled najavljenih projekata u sektoru energetike.
Šta je doprinelo rastu
Ukupna dodata vrednost svih navedenih projekata, prema njihovoj oceni, iznosi blizu pet milijardi evra i raspoređena je na period od deset godina, tako da u svakoj godini u proseku predviđaju oko 500 miliona evra dodate vrednosti u građevinarstvu iznad onoga što su očekivali u ranijim projekcijama.
U avgustovskom izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije naglašeno je da sektor građevinarstva brže raste od ostatka ekonomije od 2014, što ilustruju podaci o bruto dodatoj vrednosti koja je udvostručena od 2014. do 2019, uz prosečan godišnji rast za više od 10 odsto čime je udeo ovog sektora u BDP-u povećan sa tri procenta u 2013. na 5,7 odsto u 2019. i na sličnom nivou zadržan i u 2020.
Rastu građevinarstva direktno je doprinelo povećanje kapitalnih rashoda države. Izdvajanja u 2020. bila su 3,5 puta veća nego 2013., pri čemu je ovaj rast bio prvenstveno baziran na intenzivnoj izgradnji infrastrukturnih objekata. Razvoju građevinarstva doprinelo je i znatno poboljšanje poslovnog ambijenta usled postignute i očuvane makroekonomske stabilnosti, piše Politika.
„Zahvaljujući očuvanoj i ojačanoj finansijskoj stabilnosti, investicioni krediti su takođe postali znatan izvor finansiranja privatnih investicija. Svakako, veliki doprinos potekao je i od reforme zakonodavstva u oblasti građevinarstva, koja je, između ostalog, pojednostavila i ubrzala procedure za izdavanje građevinskih dozvola“, piše u izveštaju.
Prema poslednjim raspoloživim podacima o tehničkoj strukturi fiksnih investicija, udeo građevinskih radova u ukupnim fiksnim investicijama u 2019. iznosio je 48,1 odsto dok je 2013, kada je nivo investicija bio dvostruko manji, taj udeo bio 38,8 procenata.
Uticaj na druge sektore privrede
Ovaj rast udela investicija usmerenih u građevinarstvo u velikoj meri duguje se pojednostavljenoj proceduri za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola. Tako je, na primer, prosečan mesečni broj izdatih dozvola povećan sa 627 u 2013. na 1.885 u 2020, pri čemu je i predviđena vrednost radova na osnovu izdatih dozvola bila tri puta veća nego 2013. Zahvaljujući tome, u posmatranom periodu intenzivno rastu aktivnosti u stanogradnji, pri čemu je broj završenih stanova povećan sa 13.500 u 2013. na 25.300 u 2020, a površina završenih stanova u istom periodu viša je za 118 odsto.
„Podaci o međufaznoj potrošnji ukazuju na to da se građevinarstvo u velikoj meri oslanja na druge sektore u ekonomiji, čime se uvećava uticaj građevinarstva na ekonomsku aktivnost. Konkretno, iznos međufazne potrošnje u sektoru građevinarstva tri puta je veći od ostvarene bruto dodate vrednosti, pri čemu se gotovo polovina međufazne potrošnje u građevinarstvu odnosi na apsorpciju vrednosti koje su stvorene u ostalim sektorima. Ako se to ima u vidu, može se zaključiti da je uticaj građevinarstva na druge sektore za 50 odsto veći od bruto dodate vrednosti stvorene u ovom sektoru, pri čemu je najizraženiji uticaj na pojedine delatnosti u okviru prerađivačke industrije (proizvodnja građevinskog materijala, osnovnih metala, metalnih proizvoda i električne opreme), kao i na sektor trgovine i pojedine uslužne delatnosti (arhitektonske, inženjerske i ostale stručne delatnosti), a u nešto manjoj meri i na sektor rudarstva, transporta i ugostiteljstva“, navedeno je u izveštaju o inflaciji.
Analitičari centralne banke procenjuju da brži privredni rast koji je rezultat rasta investicija neće dovesti do većih inflatornih pritisaka u srednjem roku, s obzirom na to da pojačana investiciona aktivnost utiče i na veći proizvodni potencijal, tako da se po tom osnovu proizvodni jaz ne bi brže zatvorio.
Pored toga, moguće je i da se smanje inflatorni pritisci, s obzirom na to da bi unapređen kvalitet infrastrukture mogao da smanji troškove poslovanja privrede.