Humanitarna radnica Milka Damjanović rekla je za RTS da joj je jako teško da se priseća detalja, ali da je prošlog petka sa svojim timom sedela u kući u centru Kabula i pokušavali su da pronađu način da stignu do aerodroma.
„Petak je već bio dan kada smo počeli da naslućujemo da postoji mogućnost da odemo ka UN bazi, ali pre toga uopšte nismo znali način“, kazala je Damjanovićeva i objasnila da su u petak tokom prepodneva krenuli pošto su čuli da postoji mogućnost da se prođe do aerodroma.
Nisu imali nikakvo obezbeđenje ili pratnju i u sopstvenoj režiji odlučili su da krenu ka aerodromu u Kabulu.
Dvoje njenih kolega pripadalo je rizičnim grupama koje bi talibani mogli da napadnu, pošto bi njih troje, kako je navela, bili baš vidljivi na ulicama Kabula, pa su razmišljali o odlasku.
„Onda smo pokušali automobilom da se dovezemo do baze UN, međutim, taj neki šef bezbednosti nas je zaustavio. Bili smo uhapšeni i odvedeni smo u policijsku stanicu. Moj najveći strah, iz filmova, iz predrasuda, iz onih logičnih strahova, bio je da postoji mogućnost da vam neko prikači neku eksplozivnu napravu jer znaju da idete u UN bazu i onda smo se strašno bojali da nismo nosioci tako nečeg, pošto su nas uveli unutra sa automobilima, pretresali, hteli da uzmu pasoše“, rekla je Damjanovićeva.
Dodala je da su im oni ipak ponudili pratnju do baze UN i objasnila da su u pitanju bili pripadnici talibanske policije.
„Oni su nas bukvalno sproveli do UN. Na parkingu smo odmah pregledali automobil, sve je bilo u redu. Automobil smo ostavili na parkingu, išli smo peške i bukvalno su nas oni sproveli kroz sve kontrolne tačke koje su bili na putu“, istakla je Milka Damjanović.
Govoreći o prebacivanju iz baze UN do aerodroma, Damjanovićeva je objasnila da je u toj bazi bilo stranih državljana i da je bilo jako teško prebaciti se do kabulskog aerodroma, pošto su se sve agencije UN povukle.
Milka Damjanović je navela da su i pojedini Avganistanci koji su sarađivali sa stranim agencijama pokušavali da se evakuišu sa ljudima sa kojima su radili, ali da za njih nije bilo mesta.
„Iz sata u sat je svima nama postalo jasnije da je reč o satima u kojima će nama biti otvoren prozor da dođemo do aerodroma, pogotovu u tom broju od 200 ljudi. To je jako veliko umeće i želim da se zahvalim Unicefovom timu koji nam je kao pregovarački zaštitnički tim omogućio da prođemo sa talibanima do aerodroma, pa iz jedne u drugu vojsku, pa u treću, pa četvrtu i stignemo do aviona UN“, istakla je Damjanovićeva.
Na pitanje da li je strahovala za svoj život, Milka Damjanović je odgovorila da se plašila tokom puta do aerodroma, ali da pre toga nije.
„Bili smo toliko vidljivi i toliko smo ih na neki način... Ne znam da li se sećate kada je bilo bombardovanje, ali kada vidite da UN odlaze, odlazi vam neka nada zaštite. Tako da smo mi, dok smo išli tim velikim bulevarom, gledali stanovništvo koje nas je sa ogromnom tugom i ljutnjom i razočaranjem posmatralo. To je bilo tako bolno“, prisetila se Milka Damjanović.
Dodala je da su prilikom ulaska na aerodrom videli narod koji je pokušavao da uđe i da su ih talibani oborili i puškama zadržavali na zemlji, sprečavajući ih da se kače po automobilima koji prolaze.
Jučerašnji bombaški napadi u blizini aerodroma u Kabulu bili su očekivani, ali tokom evakuacije nije pomišljala na tako nešto, kaže Milka Damjanović.
Objasnila je da se za radno mesto u Avganistanu prijavila nakon iskustva koje je stekla u Siriji, a u Avganistanu je provela tri meseca pre evakuacije.
U Avganistanu je bila angažovana kao šef misije italijanske humanitarne organizacije „Intersos“, koja se bavi pružanjem zdravstvenih usluga i socijalnom zaštitom na nedostupnim terenima, ali je navela da nije putovala na udaljena mesta u Avganistanu pošto stranci nemaju mogućnost da se kreću na teritorijama koje pripadaju talibanima.
Damjanovićeva smatra da nije u pitanju nikakva invazija talibana, već da se u Avganistanu odigrava jedno unutrašnje pitanje.
„To nije nešto van tog grada, van te zemlje. To je njihova kultura. Šerijatski zakon je njihov zakon. Oni ga poznaju i priznaju. Većina njih ga priznaje, bez obzira na to što bi oni voleli da žive u Evropi i Americi. To su zakoni koje narod poštuje“, istakla je Milka Damjanović.
Dodala je da osim svega toga, postoji još neki razlog za brzo preuzimanje vlasti, ali da ne zna odgovor na to. Objasnila je da je vojska bila potcenjena, da su obični vojnici bili gladni i bosi i da se činilo da nisu znali za šta se bore.