Dok je Maulvi Hibatulah Akundzada sveukupni vođa talibana, Baradar je njihov politički poglavar i najjavnije lice. Rečeno je da je u nedelju uveče krenuo iz svoje kancelarije u Dohi u Kabul. U televizijskoj izjavi o padu Kabula rekao je da je pravi test talibana tek počeo i da moraju služiti naciji.
Baradarov povratak na vlast oličava nesposobnost Avganistana da pobegne od krvavih okova svoje prošlosti. Priča o njegovom odraslom životu je priča o neprestanom, nemilosrdnom sukobu u zemlji, piše „Gardijan“.
Rođen u provinciji Uruzgan 1968. godine, borio se u avganistanskim mudžahedinima protiv Sovjeta 1980 -ih. Nakon što su Rusi isterani 1992. godine i kada je zemlja zapala u građanski rat između suparničkih vojskovođa, Baradar je u Kandaharu postavio medresu sa svojim bivšim komandantom i poznatim zetom Mohamedom Omarom. Dvojica vrhovnih kadija su zajedno osnovali Talibane, pokret koji su predvodili mladi islamski učenjaci posvećeni verskom pročišćenju zemlje i stvaranju emirata.
Podstaknuti verskim žarom, rasprostranjenom mržnjom prema vojskovođama i značajnom podrškom pakistanske agencije Inter-servisez intelidžens (ISI), talibani su 1996. godine došli na vlast nakon niza zapanjujućih osvajanja provincijskih prestonica koje su iznenadile svet. Baradar, Omarov zamenik za koga se verovalo da je veoma efikasan strateg, bio je ključni arhitekta tih pobeda.
Baradar je imao niz vojnih i administrativnih uloga u petogodišnjem talibanskom režimu, a do trenutka kada su ga SAD i njihovi avganistanski saveznici svrgnuli, bio je zamenik ministra odbrane.
Baradar je imao niz vojnih i administrativnih uloga u petogodišnjem talibanskom režimu
© REUTERS / Alexander Zemlianichenko
Tokom dvadesetogodišnjeg talibanskog izgnanstva Baradar je imao reputaciju moćnog vojskovođe i suptilnog političkog operatera. Zapadne diplomate su ga smatrale krilom Keta Šure — talibanskog pregrupisanog vođstva u egzilu (zabranjenog u Rusiji) — koja je bila najotpornija kontroli ISI-ja i najpogodnija za političke kontakte sa Kabulom.
Obamina administracija se, međutim, više plašila njegove vojne ekspertize nego što se nadala njegovim navodno umerenim sklonostima. CIA mu je ušla u trag u Karačiju 2010. godine i u februaru te godine ubedila ISI da ga uhapsi.
„Zarobljavanje Baradara je pretežno podstaknuto zbog njegove uloge u ratu, a ne zbog verovatnoće da će iznenada sklopiti mir“, rekao je bivši zvaničnik. „Činjenica je da su se Pakistanci držali njega sve te godine dobrim delom zato što su to od njih tražile Sjedinjene Države.“
Međutim, 2018. godine stav Vašingtona se promenio i avganistanski izaslanik Donalda Trampa Zalmaj Halilzad zatražio je od Pakistanaca da oslobode Baradara kako bi mogao da vodi pregovore u Kataru, na osnovu uverenja da će se zadovoljiti dogovorom o podeli vlasti. „Nikada nisam video bilo kakvu stvarnu potkrepu te tačke, ali samo je preuzela neku vrstu mitske ideje“, rekao je bivši zvaničnik.
Baradar je potpisao Sporazum iz Dohe sa SAD u februaru 2020. godine, što je Trampova administracija pozdravila kao proboj ka miru, a što sada deluje samo kao inscenacija ka potpunoj pobedi talibana.
Nakon dogovora SAD i talibana da se međusobno ne bore, trebalo je da uslede razgovori o podeli vlasti između talibana i kabulske vlade Ašrafa Ganija. Ti su razgovori posrnuli uz mali napredak, a sada je jasno da su se Baradar i talibani igrali neko vreme, čekajući da Amerikanci odu i pripremajući poslednju ofanzivu. Baradara je život naučio strpljenju i poverenju u konačnu pobedu.
Pročitajte još: