Ne samo što porast temperature ugrožava biodiverzitet i preti da naruši morske ekosisteme, već su u opasnosti i stanovnici svih okolnih zemalja budući da se procenjuje da će nivo mora do 2100. godine porasti za čak jedan metar, navela je Fondacija u izveštaju.
Klimatske promene nikoga ne štede, ali nedavno sprovedene studije pokazuju da su mora naročito pogođena globalnim zagrevanjem jer se 90 odsto porasta temperatura merenih između 1971. i 2010. godine odnosi na okean.
Sredozemno more nalazi se u samom vrhu kao more koje se najbrže zagreva, a kakve posledice će ovo ostaviti po morske organizme, da se naslutiti, piše „Energetski portal“.
Bile su potrebne decenije da se Sredozemno more, koje je ujedno i najslanije, dovede u ovo nezavidno stanje, a osim klimatskih promena, tu su i prekomerna eksploatacija, loše upravljanje vodnim resursima i nekontrolisano zagađenje.
Ovi udruženi faktori su, upozorava Svetska fondacija za prirodu, doveli pojedine vrste na ivicu opstanka, pa je tako u Izraelu preostalo svega 5-12 odsto mekušaca koji su nekada nastanjivali ove vode, a osiromašeni koralni grebeni koji su doskora apsorbovali ugljen-dioksid, sada ga proizvode.
Problem predstavljaju i invazivne vrste koje su migrirale iz toplijih voda ili su u Sredozemno more dospele posredstvom čoveka, a za kupače su posebno opasne meduze koje su se u pojedinim delovima prenamnožile i uzurpirale plaže.
Kako bi se Mediteransko more vratilo u nekadašnje stanje, najpre je neophodno da se javnost upozna sa stepenom njegove ugroženosti, a potom da svako ko ima dodira sa ovim vodama da svoj doprinos radi njihovog očuvanja.
Jedan od načina je angažovanje pecaroša na hvatanju invazivnih vrsta, a od velikog značaja bilo bi i stavljanje izvesnih delova mora pod zaštitu.