„Vreme je da zapadne zemlje prestanu da kuju planove za učešće u provokativnoj avanturi koju su kijevske vlasti izazivački nazvale ‘međunarodnom platformom za deokupaciju Krima’ i da počnu da uspostavljaju kontakte i saradnju sa međunarodnim udruženjem ‘Prijatelji Krima’ koje je postalo uticajna i u suštini mirovna organizacija“, rekao je Muradov za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, udruženje radi veliki posao u svetu za priznanje prava krimskog naroda na samoopredeljenje, koje je iskoristio na legitimnom referendumu 2014. godine.
„U teškoj situaciji, oni (članovi udruženja) nalaze mogućnosti da jasno izraze svoje ocene i podignu civilno društvo stranih zemalja u borbu za stabilnost i bezbednost, za mir u regionu. Oni teže vrlo humanim i ispravnim ciljevima, za razliku od ‘Krimske platforme’ prožete duhom agresije i neprijateljstva, čiji je cilj čistka našeg poluostrva od njegovog stanovništva koje bi, prema rečima predsednika Ukrajine (Vladimira) Zelenskog, trebalo da se iseli u Rusiju. Žurimo da razočaramo učesnike antiruskog divljanja u Kijevu – Krimljani su se već preselili kod sebe, u Rusiju i to, kako i treba, zajedno sa svojom istorijskom zemljom“, naglasio je stalni predstavnik.
Samit „Krimska platforma“ na inicijativu Ukrajine biće održan u Kijevu 23. avgusta. Na platformi će se razgovarati se o „vraćanju“ kontrole nad Krimom. Prema rečima ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitrija Kulebe, svoje učešće na samitu već je potvrdilo 40 zemalja i međunarodnih organizacija. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nazvao je forum Krimske platforme divljanjem na kojem će „Zapad nastaviti da podstiče neonacistička i rasistička osećanja savremene ukrajinske vlade“.
Prvi Forum prijatelja Krima održan je na Jalti 2017. godine i na njemu je osnovano međunarodno udruženje „Prijatelji Krima“ koje je usvojilo proglas-deklaraciju o potrebi za obnovom uspostavljanja normalnih odnosa između Krima i zemalja sveta. U Udruženje su tada ušli predstavnici više od 30 zemalja sveta.