Prema rečima filmskog kritičara Božidara Zečevića, film „Tramvaj zvani želja“ baziran je na istoimenom pozorišnom komadu Tenesija Vilijamsa koji je doživeo planetarni uspeh. Drame Tenesija Vilijamsa označile su prekretnicu u shvatanju i doživljavanju drame i pozorišta uopšte, a potom i filma „zato što je reditelj Elija Kazan otišao dalje od pozorišne predstave“ pokazavši „novu mogućnost filma baziranog na pozorištu“.
Marlon Brando kao simbol epohe i prvi srpski Oskar
Elija Kazan je zanemario brodvejsku heroinu tog komada i angažovao za glavnu ulogu Vivijen Li koja je već uživala svetsku slavu zahvaljujući filmu „Prohujalo s vihorom“ Viktora Fleminga, tako da je ona u filmsku verziju pozorišnog komada ušla sa filmskom harizmom.
„Pored nje tu su nastupala još dva velika glumca – Marlon Brando u tesnoj majici koja je kasnije postala simbol vremena i znak epohe, a i dan danas se te tesne majice pripijene uz telo pripisuju Brandu i njegovoj glumačkoj harizmi. U tom filmu je svog prvog Oskara dobio holivudski glumac srpskog porekla Karl Malden koji je ostvario izvanrednu ulogu“, kaže Zečević za „Orbitu kulture“.
Elija Kazan je voleo da radi sa Karlom Maldenom i posle su oni sarađivali na filmu „Na dokovima Njujorka“ 1954. godine, ističe Zečević i dodaje da je „Tramvaj zvani želja“ bio prva njihova velika saradnja, a da je Marlon Brando ostvario jednu od svojih najboljih ranih uloga.
Prekretnica – znakovi epohe između makartizma i sna o izgubljenom jugu
„Tramvaj zvani želja“ smatra se prekretnicom u filmskoj industriji zbog uloge savremenog američkog pozorišta u razvoju posleratnog Holivuda, ali i zbog čitavog niza znakova epohe. Zečević podseća da se Holivud ranih pedesetih još nije bio oporavio od „teških progona svake slobodne misli“.
Na udaru holivudskih komisija za antiameričke delatnosti inspirisanih i rukovođenim američkim senatorom Judžinom Makartijem naročito su bili oni koji su optuženi da su levičari, a čitavo ovo mračno doba Holivuda naziva se periodom makartizma.
Međutim, u tom periodu došlo je i do značajnih umetničkih proboja a „Tramvaj zvani želja“ je film koji zaista stoji u suštini najbolje tradicije Holivuda zasnovane na nasleđu američkog pozorišta a zatim i na nasleđu „unutrašnjeg američkog ambijenta“.
„Sam pisac Tenesi Vilijams zaradio je ime Tenesi na osnovu svog interesovanja za južnjačke teme. Radnja se događa između Misisipija i Nju Orleansa i pogađa direktno francusku tradiciju u Luizijani što pokazuje ime glavne junakinje Blanš Diboa i njen san o izgubljenom posedu roditelja. Reč je o onim fantastičnim aristokratskim kuća na jugu Amerike u kojima se događa i film 'Prohujalo sa vihorom'. U takvoj jednoj kući je odrasla i Blanš Diboa i otud veza između Vivijen Li iz 'Prohujalo s vihorom' i Vivijen Li iz 'Tramvaj zvani želja'“, objašnjava Zečević.
Holivudska LGBT cenzura – nekad i sad
„Tramvaj zvani želja“ doživeo je izvesna skraćenja zbog cenzure a naš sagovornik postavlja pitanje da li iko danas ko zna za nova pravila američke akademije i Holivuda u kojima rodna ravnopravnost, LGBT i uopšte homoseksualizam doživljava neku vrstu nove renesanse, može da veruje da je ovaj film bio na ivici da bude zabranjen samo zbog toga što se na jednom mestu pominje homoseksualizam.
„Smrt Blanšinog muža je bila zagonetna i verovalo se da je on umro pod čudnim okolnostima, a te okolnosti bile su određene njegovim skrivenim ili otvorenim homoseksualizmom što je bilo takvo svetogrđe za Holivud ranih pedesetih da su sve scene u kojima se to pominje izbačene. Danas kad imate novu orjentaciju Holivuda vidite koliko se svet promenio od onda i koliko su rigidne regule jednog tradicionalnog društva danas doživele svoju negaciju u takođe rigidnim regulama nove rodne ravnopravnosti“, ističe Zečević.
„Tramvaj“ među Srbima
Predstava „Tramvaj zvani želja“ u Beogradu je izvođena još 1952. godine, podseća sagovornik Sputnjika, a jedno Beogradsko pozorište je zahvaljujući Tenesiju Vilijamsu i njegovim komadima „Mačka na usijanom limenom krovu“ i „Staklena menažerija“ izbilo u prvi plan.
„Redovi su bili ogromni ispred Beogradskog dramskog pozorišta na Crvenom krstu na čijem je repertoaru 90-ih godina ponovo bila 'Mačka na usijanom limenom' krovu u jednoj novoj postavi. 'Travaj zvani želja' je neprestano golicao interesovanje pozorišnih reditelja, a novija čitanja ove drame imali smo u Zvezdara teatru i Somborskom pozorištu“, kaže Zečević.
Tramvaj kao znamenitost Luizijane
„Tramvaj zvani želja“ osvojio je četiri Oskara. Osim Karla Maldena, Oskare su osvojili i Vivijen Li i Kim Hanter kao najbolje glumice u glavnoj i sporednoj ulozi, a četvrta „zlatna statua“ osvojena je za najbolju scenografiju.
„Marlon Brando je ostvario kultnu ulogu u tom filmu ali nije dobio Oskara za glavnu mušku ulogu. Međutim, on je ušao u samu žižu filmskog interesovanja, pre svega zahvaljujući Eliji Kazanu, reditelju koji je bio izvanredan poslenik modernog Holivuda koji je sa filmovima 'Džentlmenski sporazum' i 'Panika na ulicama' izašao u prvi plan a zatim doživeo potpunu apoteozu u filmu 'Na dokovima Njujorka', potom snimio i 'Istočno od raja', 'Divlju reku', 'Sjaj u travi', 'Amerka, Amerika' i niz drugih. Elija Kazan napravio je veliku karijeru pre svega jer je umeo da čita pozorišne tekstove a prvi dokaz da je u tome našao nove filmske kvalitete bio je 'Tramvaj zvani želja'“, smatra Zečević.
A taj tramvaj je postoji i danas u Nju Orleansu i prikazuju ga turistima kao veliku znamenitost države Luizijane, u znak sećanja na veliki film i veliku dramu, zaključio je sagovornik Sputnjika.