Predstavnik PS OEBS-a istakao je da se posmatračke misije često sastoje od preko 100 posmatrača, kao što je, na primer, bio slučaj sa izborima u Americi 2020. godine.
„Što se tiče broja posmatrača koje smo tražili za Rusiju, on se određuje na osnovu niza faktora. Kada Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) traži kratkoročne posmatrače iz država-učesnica OEBS-a, ona svoj zahtev zasniva na odredbama Misije za procenu potreba (MOP), utvrđenoj metodologiji posmatranja izbora, prethodnom iskustvu i veličini zemlje“, objasnio je Peri.
Takođe je potvrdio da je, prema izveštaju MOP-a, osim glavne grupe analitičara, Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava tražila je od država-učesnica OEBS-a tražila slanje 80 dugoročnih posmatrača koji bi pratili izborni proces širom zemlje, kao i 420 kratkoročnih posmatrača za praćenje procedura na dan izbora.
„Imajte u vidu da iako je Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava tražila taj broj posmatrača na kraju vlade zemalja-članica OEBS-a same rešavaju koliko će posmatrača zaista poslati. Često je broj posmatrača koje zemlje-članice stvarno pošalju manji od broja koji traži Kancelarija. Tako je bilo, na primer, na prošlogodišnjim izborima u SAD“, istakao je Peri.
Evropske organizacije pozvane su u Rusiju na posmatranje parlamentarnih izbora 17-19. septembra, ali je broj posmatrača zbog pandemije ograničen na 50 za OEBS i na deset za njegovu Parlamentarnu skupštinu. Posle toga organizacija je saopštila da neće posmatrati parlamentarne izbore u Rusiji zbog zahteva da se smanji broj njenih predstavnika.