„Izuzetno želim prekid rata u Donbasu. I činim sve da tako bude. Ali, nažalost, ne zavisi sve od mene. Smatram i apsolutno ne krijem, a i predsednik Rusije zna moje mišljenje – danas 90 odsto uspeha u pitanju vraćanja Donbasa, mira u Ukrajini i deokupacije naših teritorija zavisi samo od jednog čoveka“, rekao je on u intervjuu za televiziju „Dom“.
Predsednik je izrazio uverenje da za pregovaračkim stolom o Donbasu ne sme da se sedi sa ljudima „koji u rukama drže oružje“ i da prvi korak ka regulisanju sukoba na istoku Ukrajine mora da bude potpuni prekid vatre u regionu.
Takođe je demantovao da ukrajinski vojnici pucaju na civile i rekao da samo uzvraćaju paljbu militantima, optuživši drugu stranu u sukobu za eskalaciju.
Prema njegovim rečima, Kijev neće napustiti ljude u Donbasu – to je samo privremena priča. S tim u vezi, rekao je na ruskom jeziku u intervjuu da je važno da znaju da ih Ukrajina voli i da su sa njom povezani „neraskidivom ukrajinskom niti“.
Kijev želi miran, političko-diplomatski plan za rešavanje situacije u Donbasu i niko ne želi rat, naglasio je predsednik.
Zelenski se osvrnuo i na izdavanje ruskih pasoša građanima Donbasa, rekavši da Moskva time krši međunarodno pravo. On tvrdi da Moskva navodno primorava stanovnike regiona sa ruskim pasošima da učestvuju na izborima u Rusiji.
To je nekakvo ropstvo, zaključio je ukrajinski predsednik.
Podsetimo, predsednik Ukrajine izjavio je ranije da Donbas „nikad neće biti ruska teritorija“, a onima koji vole Rusiju i žele da ta oblast uđe u njen sastav sugerisao da „traže za sebe mesto u Rusiji“.
S tim u vezi, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova rekla je da Zelenski umesto da ujedini zemlju i njen multinacionalni narod - baca kamen razdora na ljude, čime će dotući Ukrajinu.
Situacija u Donbasu
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. pokrenule vojnu operaciju protiv samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine. Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatraju se, između ostalog, na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. usvojila tri dokumenta koja regulišu korake za deeskalaciju sukoba.
Sveobuhvatni prekid vatre u Donbasu stupio je na snagu 27. jula prošle godine. Ove mere podrazumevaju potpunu zabranu paljbe, razmeštanja naoružanja u naseljima i u njihovoj blizini, ofanzivnih i izviđačko-diverzantskih akcija. Pored toga, predviđena je disciplinska odgovornost za kršenje prekida vatre. Naredbe o prekidu vatre koje sadrže mere za njegovo održavanje moraju da budu na snazi sve dok se sukob ne reši u potpunosti. Međutim, od februara 2021. situacija u Donbasu ponovo je počela da se pogoršava.