„Kancelarija OEBS-a za ljudska prava, kao izvršna struktura organizacije, trebalo bi da pokaže poštovanje prema ovome. Države-učesnice nemaju obaveze da se pridržavaju nekog proizvoljno ustanovljenog ‘standarda Kancelarije’“, rekao je Lukaševič.
On je podsetio da je 2020. godine u svetlu epidemiološke situacije, Kancelarija uopšte nije slala kratkotrajne posmatrače na izbore u Moldaviji, Gruziji i Ukrajini, što nije sprečavalo pripremanje završnih izjava o njima.
Stalni predstavnik takođe je precizirao da je Rusija bila spremna da primi ne manji broj posmatrača od onog koji je OEBS slao na američke izbore prošle godine. Na osnovu njihovog rada takođe je napravljen izveštaj.
Prema njegovim rečima, organizacija je razvila nove formate za posmatranje izbora u uslovima pandemije, ali nijedan od njih nije ni uzet u razmatranje u odnosu na Rusiju.
„Žao nam je što nedostatak zdravog razuma i osećaja mere u proceni sopstvene uloge u praćenju izbora nije dozvolio Kancelariji za ljudska prava i Parlamentarnoj skupštini da donesu odluku o slanju misija“, dodao je diplomata.
On je naglasio da Moskva ne može da se složi sa argumentom da je „nezavisno posmatranje izbora dostojno poverenja povezano sa brojem posmatrača“.
Evropske organizacije pozvane su u Rusiju na posmatranje parlamentarnih izbora 17-19. septembra, ali je broj posmatrača zbog pandemije ograničen na 50 za OEBS i na deset za njegovu Parlamentarnu skupštinu. Posle toga organizacija je saopštila da neće posmatrati parlamentarne izbore u Rusiji zbog zahteva da se smanji broj njenih predstavnika.