Vladimir Vasić iz Udruženja banaka je izjavio da je u pitanju poslovna politika svake banke.
„Mi kao Udruženje banaka ne ulazimo u to kakvu će cenovnu politiku imati. Ovde mogu da razumem banke“, kazao je Vasić za TV Prva.
On je ukazao da danas postoji mnogo načina da se uplate vrše bez prekucavanja brojeva, poput plaćanja preko kju-ar kodova.
„Tih 1.000 dinara je verovatno demotivacija klijenata da sami, ručno nešto kucaju, odnosno da se preusmere na korišćenje ovakvih načina plaćanja“, smatra Vasić.
Kako je napomenuo, postoji i mogućnost trajnog naloga i automatskog plaćanja računa gde ne postoji mogućnost greške sa brojevima.
„Jeste da to možda deluje kao kazna, penal, ali suštinski je malo tih ljudi koji greše i malo je onih koji će platiti tih 1.000 dinara“, istakao je Vasić.
Kada je reč o kaznama za one koji se žale, a nisu u pravu, on je mišljenja da je to u redu.
„I u tenisu imate pravo da tri, četiri puta zatražite od sudije čelindž, da ga pitate da li ste u pravu, ali sledeći put ne možete. Neka slična opcija se nalazi i ovde“, kazao je Vasić.
S druge strane, Dejan Gavrilović iz „Efektive“ smatra da to, ipak, nije u redu jer klijenti rade posao banke.
„I Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o platnim uslugama kažu da naplaćivanje neke usluge mora da bude odraz stvarnih troškova te usluge. Ovde imamo ovih 1.000 dinara koji su kazna za pogrešno ukucan broj. Godinama unazad banke sve više motivišu korisnike da rade posao banke“, naveo je Gavrilović.
Podsetivši na kampanju da se pređe na elektronsko plaćanje, Gavrilović je ukazao da sada imamo situaciju da korisnik sve sam radi, preneo je B92.
„Sam ukucava, klikne, a pre toga mora da ima opremu, internet i onda ako pogreši jedan broj, biće kažnjen od strane banke jer radi posao banke“, obrazložio je Gavrilović, postavivši pitanje šta se desi kada službenik banke ukuca a uplata ne prođe.