U intervjuu za medijsku grupu Redaktionsnetzwerk Deutschland (RND) Mesner je podsetio da bi zvanični Berlin do 2030. godine trebalo da smanji emisiju zagađujućih materija za 65 odsto u poređenjem sa nivoom iz 1990. godine.
„Moramo ubrzano da realizujemo ambiciozne ciljeve u svim sektorima u kojima dolazi do emisije. To se, pre svega, odnosi na energetski sistem, transportni sistem, naše gradove, industriju, poljoprivredu, potrošnju. Ako ne uspemo u tome, neće biti smanjenja za 65 odsto. Bilo bi važno da kao signal radikalno ubrzano izgradnju infrastrukture obnovljive energije“, objasnio je Mesner.
S tim u vezi, rekao je da bi tempo puštanja u rad novih vetroelektrana trebalo utrostručiti, a uređaje na solarni pogon udvostručiti. Predložio je da se smanji ukupan broj automobila, a građevine modernizuju radi veće energetske efikasnosti.
On je potvrdno odgovorio na pitanje da li „Severni tok 2“ izgleda kao da „nije iz ovog vremena“.
„Da, 'Severni tok 2' mogao bi brzo da postane dinosaurus među energetskim projektima, jer želimo da postignemo nultu emisiju do 2045. godine“, rekao je Mesner, ne ulazeći u detalje.
Ranije su Berlin i Vašington izdali zajedničko saopštenje o „Severnom toku 2“ u kojem se navodi da je za izgradnju gasovoda potrebno obezbediti nastavak snabdevanja gorivom iz Rusije preko Ukrajine posle 2024. godine. Nemačka se takođe obavezala da će tražiti od Brisela sankcije protiv Moskve ukoliko Rusija bude koristila izvoz energenata kao instrument uticaja.
Moskva je više puta pozivala da se prestane sa politizacijom situacije, podsećajući da je gasovod koristan ne samo za Rusiju, već i za Evropsku uniju i naglašavajući da nikada nije koristila energetske resurse kao instrument pritiska.